Facebook Note
Ovu priču sam danas dobila od drugarice iz osnovne škole. Jedna je od onih ‘prosledi dalje’, ali je zaista delotvorna. Nažalost i istinita.
Tu blizu sam imao prijatelja, u ovom gradu koji nema kraja.
Ipak dani idu i sedmice lete.
I prije nego se o kreneš, godina je prošla.
I nikada se ne viđamo sa starim prijateljma, jer je život brza i strašna trka.
On zna jako dobro da ga volim, kao i u danima kad sam dolazio kod njega.
I on je dolazio kod mene, ali smo tada bili mladi, a sada smo zauzeti, umorni ljudi.
Umorni od igranja ove glupe igre, umorni od pokušaja da se probijemo.
‘Sutra ću kažem! ‘nazvati Jima i pokazat ću mu da mislim na njega.’, ali sutra dođe i ode, a udaljenost između nas raste i raste, tu blizu, ipak miljama daleko.
‘Evo vam telegram gospodine,’.
‘Jim je danas umro.’.
I to je ono što dobijemo i zaslužimo na kraju.
Tu blizu, nestao je prijatelj.
Ne zaboravi da uvijek kažeš ono što misliš.
Ako nekoga voliš, reci mu.
Nemoj se bojati da kažeš ono što osjećaš.
Posegni i reci nekome šta ti znači.
Jer kada odlučiš da je pravo vrijeme možda će biti suviše kasno.
Iskoristi dan.
Ne žali ni za čim.
I što je najvažnije, ostani uz svoje prijatelje i porodicu, jer su ti oni pomogli da postaneš ona osoba koja si danas.
Znam ovu pricicu od ranije, lepa je i istinita, kao sto si rekla.
Pozzzzic;)
pozZz zelena ;)
Lepa priča , treba je primeniti :lol:
Dobra je poruka na kraju price, ali na zalost, ljudi smo, gresni. Uhvatim sebe da nisam bas ispravna, prema odredjenim osobama. Razmisljam o razlozima i shvatam, da, verovatno, nisu bas oni pravi za koje se treba boriti. Da, da, to je to. Za one prave, za njih vec ide spontano, puno price, razumevanja. One prve cu, verovatno, uskoro, otkaciti, sa obrazlozenjem. Da se vise ne mucim, nije fer, ni prema kome.
„Ne žali ni za čim.“ Ovo posebno! I još posebnije ne za onim što jesi uradio. A za onim shto nisi…. E…. :))