Devojačko veče

Sve je počelo negde na proleće, kada mi je Ljiksi rekla: „Maco, udajem se“. Ljiksi je moja drugarica iz srednje škole, studirale smo zajedno i nekako se znamo ’sto godina’. Jesam se iznenadila, iako se to već moglo očekivati. Ona i njen momak su kupili stan, žive zajedno i to je bilo nekako logično da će se to desiti. Kada? Reče u septembru. Tada je to izgledalo daleko. Nismo više pominjale, niti ona, niti ja. Do slave, Svetog Ilije. Ovo je druga godina kako idem kod njih na slavu u jedno vojvođansko selo, početkom avgusta. Iskreno sam oduševljena što tamo slave slavu, to je stara porodična kuća u kojoj niko ne živi, i duh toga što mi ne možemo da doživimo u gradu se tada probudi makar na kratko.

Rekla mi je da planira da me pozove u svatove. Mislila sam da možda i   može da me izuzme, s obzirom da su kupili stan i da su u kreditima, ali nije htela ni da čuje! „Ti si mi među prvima na spisku, nemoj zezati!“, prekinula me je. Ok, znači da počnem polako da planiram.

Njena sestra me je nazvala nekoliko dana posle slave da se konsultujemo oko devojačke večeri. Ukoliko ona ne bude imala neku inicijativu, dogovorile smo se da joj nešto napravimo. Tu sam pokušavala da saznam koje bi drugarice eventualno zvala i slično, da ne dužim, nije bilo jednostavno iz nje izvući bilo koji podatak, a da ne posumnja. Njena sestra je dogovorila ‘muziku’ i ostalo bismo lako sredile. Svadba je zakazana za sledeću subotu, pozivnice podeljene i poslate, a mi čekamo.

Ljiksi me je nazvala juče popodne i pozvala me kod nje na devojačko veče :D dakle, sama je sredila veći deo posla tj goste – što je i najvažnije. Poznajem devojke sa kojima se druži, ali samo preko Ljiksinih rođendana  na kojima smo se sretale. Javila sam njenoj sestri, ona momcima koji će svirati i sve je ok. Nikada ranije nisam bila na devojačkoj večeri (ustvari, jesam mnogo puta, samo se to nije zvalo tako), te sam bila van sebe :))) Šta ću obući, da li suknju, jel hladno za suknju i slične stvari (sigurno svi znate o čemu govorim). Obukla sam suknju i crnu majicu na kraju i debelo se prešla, jer sam ispod imala helanke pa sam se skuvala . . . a i svi su bili u farkama, tako da . . . no, baš me briga, meni je bilo ok u suknji, tako napirlitanoj :)

Stigla sam tamo oko 20.30h, a Ljiksina sestra je trebala da stigne oko 21h. Sa muzikom. I, zaista, u 21h zvoni ona, a posle nje i dva harmonikaša . . . ijuju! Ne da se iznenadila, prvo nije htela da im otvori :D ali je posle bilo veoma veselo, pogotovo što su sve njene drugarice (osim mene) folklorašice, te su se super snašle . . . Slavlje je trajalo četiri sata, pa smo se razišli kućama. Ja se nešto razboleh, nadam se da ću da ozdravim do subote :) a u subotu svatovi i to ne u Novom Sadu :) o tome naknadno!