Nešto što je toliko istinito . . . i šta ne bih razumela da sam dobila pre dve godine . . . sada razumem. Itekako razumem.

Za vas koji imate roditelje,

Za vas koji ste roditelji,

Za vas koji ste imali roditelje,

Za vas koji znate one koji imaju roditelje

I za vas koji poznajete nečije roditelje.

Dragi sine/kćeri,

Sada još nisam ostario, a kada me budeš video takvoga, budi strpljiv sa mnom i pokušaj me razumeti ako se zaprljam u vreme ručka, i ako se ne mogu sam odenuti, budi strpljiv.

Seti se sati, koje sam potrošio, dok sam te tome naučio.

I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek ponovo, nemoj me prekidati, saslušaj me! Kada si bio malen, morao sam ti istu priču čitati uvek ponovo, pre no što si utonuo u san.

Ako se ne budem želeo kupati, ne ismejavaj me i ne vređaj. Seti se kako sam te morao loviti i izmišljati hiljadu razloga, da bi ušao u kadu.

Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me gledati s podsmehom na licu. Ja sam tebe naučio mnogo stvari: pravilno jesti, pravilno se obući, suočiti se sa životom.

Ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo vremena, da se prisetim i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se uznemiravati. Nije mi najvažnija stvar na svetu naš razgovor, već to, da sam s tobom i da me znaš slušati.

Ako ne budem želeo jesti, nemoj me prisiljavati da jedem. Sam znam najbolje, kada mi je hrana potrebna, a kada ne.

Kada mi umorne noge više neće dozvoljavati da hodam, pruži mi ruku jednako kao što sam je ja pružao tebi, kada si pravio prve korake.

I ako ti jednom kažem, da više ne želim živeti, da želim umreti, ne ljuti se na mene, jednoga dana ćeš me razumeti. Jednom ćeš spoznati, da sam ti uprkos svim učinjenim greškama, želeo samo najbolje i pokušao sam te pripremiti na putovanje života. Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćan, kada me budeš gledao pored sebe takvog. Budi pored mene i pokušaj me razumeti i pomoći mi tako kao što sam ja pomagao tebi, kada si počeo živeti. Budi mi oslonac, pomozi mi završiti putovanje s ljubavlju i strpljivošću. Vratiću ti osmehom i neizmernom ljubavlju, koju sam oduvek čuvao za tebe.

• što si bio nežan i naučio i mene da budem
• što si me razumeo i imao strpljenja za sve moje detinjarije i bubice
• što mi nikada nisi spustio slušalicu iako sam zaslužila
• što si mi pokazao i dokazao da bezuslovna ljubav postoji
• što si me tešio kada mi je to trebalo i bio uz mene kada niko nije
• što si se smejao i plakao sa mnom
• što si činio sve da budem uvek nasmejana
• što si me pažljivo i posvećeno slušao
• što si me mazio i češkao dok ne zaspim
• što si me iskreno čuvao i štitio od svega što je moglo da me povredi na bilo koji način
• što si mi tepao
• što si me naučio toleranciji
• što si me ljubio
• što si mi ugađao
• što si mi bio inspiracija
• što si živeo u meni i pustio me u sebe
• što si me razumeo
• što nisi spavao kada se meni nije spavalo
• što si umeo da me obraduješ sitnicama
• što si mi donosio prvu visibaku svake godine
• što si ćutao kada je trebalo ćutati
• što si činio nemoguće
• što si živeo za mene
• što si bio moja prva i najveća ljubav

Imam još toliko toga da kažem. Ali neću. Sve znaš. Verovatno.

Mnogo je vremena prošlo. Mislim da je došao trenutak. Da ostvorim kavez i pustim te. Biću zbunjena. I nije mi lako. Ali je vreme. Da nastavim dalje. Neću te zaboraviti. Znam. Ni ti mene. Samo želim da budeš dobro. Čuvaj se.

Neću da patetišem. Kada mi dođe da ovako puknem, kažem sebi: „Let it go“. I čvrsto odlučim da ga pustim. Ali ne mogu. Džabe kad ne mogu.

Dosta je prošlo. Otprilike godinu i po dana. Loša sam sa datumima. Svaki put sam mu promašila Slavu. Sreća pa nisam rođendane. Ne bi mi zamerio, ali si ne bih oprostila.

Moja prva ljubav. Prva prava. I najveća. U početku sam bila užasna. Nesnosna. Ne znam kako me je trpeo. Mnogo me je voleo. Svaka čast. Ja bih se kod prvog zakeranja oterala u pm.

Kada se samo setim šta je sve činio za mene. Ne mogu da verujem. I ja sam za njega, ali šta je on za mene . . .

Pisao mi je pisma, jer sam ja to htela. Pevao mi je iako nema sluha, jer sam tako htela. Nerazumne želje bi prećutao . . . i posle me iznenadio. Crtao mi je, mazio me je, jednostavno me je voleo. Iskreno i otvoreno.

Volela sam i ja njega. U pravom smislu te reči. Ne strast, ne zaljubljenost, ne dopadanje. Ljubav.

Bilo je stvari koje su me izluđivale. Bolesna ljubomora. Prebacivanja za gluposti dok se ne iznerviram. Šopanje u snu. I posle dve godine veze.

Planirali smo budućnost. Smislili imena deci. Videla sam se sa njim u starosti.

Zbog čega sam ga ostavila? Zato što mi je cela moja familija prebacivala. Ogovarali su ga kad su stigli, a u lice nam se smeškali. Ništa im nije odgovaralo. I zaista jesmo različiti po svemu, poreklu, socijalnom, obrazovnom i finansijskom statusu. Nije mi smetalo. Savršeno smo funkcionisali.

Napravila sam grešku. I dalje ispaštam zbog toga.

Smsujemo ponekad. Čujemo se kad ja nazovem. Samo da znam da je dobro. I da je srećan.

Svaki dan mislim na njega. Neki dan manje, neki više. Nekad to lakše preguram. Nekad mi se stomak grči kao da ću da umrem.

Nadam se da se ovakva greška nikome neće desiti.

Nemam snage da mu kažem da ga i dalje volim jednako, jer znam da to više nije on. Da se promenio i da je mnogo vremena prošlo.

Ostaje mi samo da crkavam u onome što sam si sama napravila. I zaslužila sam.

Ova pesma me ubije svaki put. Jer sam mu je pevala često. Verovatno se i ne seća toga. I ne treba, kad sam sve pogazila.

Želim da ga pustim . . .

Bio mi je inspiracija mnogo puta. Neke sam zapisala.

Imam bolno malo razloga za osmeh . . .

ne znam odakle mi lepet.