Skip to content

Zašto baš ja iliti Marfi mi dođe nešto u rodu

maj 25, 2008

Ja sam definitivno onaj tip čoveka po kom je Marfi pisao svoje zakone. To sam pre neki dan rekla sestri kada me je ubeđivala da je ustvari ona teži slučaj. Samo sam joj pomenula moj put u Osijek (tj povratak) i ućutala je, nasmejala se i rekla „Da, ti si gora.“

Jednostavno, šta god može da krene naopako (što bi naš narod rekao ’po zlu’), kada sam ja u pitanju, krenuće. Doduše, to su, manje – više, benigne stvari, ništa krupno i strašno, ali eto, kod mene sve mora na teži način. Ako ima i najmanja mogućnost da negde zapnem, ja ću zapeti, ako može da se desi da nešto prospem, ja ću prosuti.

Ali i stvari koje ne zavise od mene, meni idu naopako. Na putu do mora baš autobusu u kom sam ja pukne guma . . . i to ne bi bio problem da to nije bila rezervna guma . . . pa smo čekali nekoliko sati da mu donesu drugu . . . pa na sledećem putovanju, na doček Nove godine sam sedela do prozora, na mestu gde autobus ’pušta’ tj lim je bio oštećen, pa je duvalo na minus pet, baš na tom mestu gde sam ja sedela (bezuspešno sam pokušavala da zapušim rupu šalom), te sam se smrzavala tokom šest sati putovanja (mada je žena iza mene gore prošla, sela je na sedište umazano naftom ili nečim sličnim) . . . šalter na kom čekam se zatvori baš kada ja dođem na red (pauza, jelte?), poslednji hleb (u ponoć) je kupio čovek pet minuta pre mene . . . i takve stvari. Međutim, pošto se meni takve stvari godinama dešavaju, ja sam navikla na njih. Uglavnom. Više se u većini slučajeva ne nerviram, nego prihvatim datu situaciju, tj da ću čekati još pola sata, da su ljudi neljubazni i bezobrazni, da će baš mene da ’pokaki’ ptica . . .

Danas sam se baš iznervirala. Prošle godine sam radila na EXIT – u, na ulazu, čekirala karte. I mesecima već pričam kako ću i ove godine da se prijavim, kako nije težak posao, a i lova mi treba. I prolazili su dani, ja sam otprilike izračunala kada bi mogla biti prijava . . . i danas lepo odem na njihov sajt i vidim da je prijava prošla pre četiri dana! Kaže mi drug, pošalji, ne košta te ništa. I pošaljem je, mail mi se vrati, adresa je ugašena! Zvala sam neke ljude koje znam da su radili prošle godine, da li imaju neku informaciju, dve drugarice neće da rade ove godine, treća je nedostupna, ’šef’ od prošle godine takođe, a drug je u drugom sektoru i ne može da mi pomogne . . . poludela sam :) to se desilo danas popodne, a ja se još uvek jedem. Posebno me nervira rečenica moje mame (kojoj se požalih): „Sama si kriva.“ Nervira me što je tačna. Ufff . . . Na njihov broj se niko ne javlja (uključuje se fax), a danas je subota, što znači da ću morati da čekam do ponedeljka, a tada će to biti šest dana kašnjenja . . . ali sam optimistična :) odneću im prijavu lično u ponedeljak. Pa ko zna, možda me i prime. Kod mene je to tako. Ili nikako ili isuviše lako :) A i ako me ne prime, šta da radim. Uživaću za to vreme negde drugo. Možda baš na tvrđavi, a možda i ne budem u Novom Sadu :)

Advertisements
3 komentara leave one →
  1. maj 25, 2008 11:26 am

    Hahah, znaci konacno ces poceti da pises… e pa lepo!

  2. drveniadvokat permalink
    maj 25, 2008 3:23 pm

    hehe, uspeli ste da me naterate i hvala vam :)

  3. Morena Luna permalink
    septembar 5, 2008 2:41 pm

    Pa to je nepravda zasto uvek ti?:( Mada znam kako je kad te „bakzus“ potera ;)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: