Skoči na sadržaj

Švrćkam i ja ponekad – part two

avgust 2, 2008

Dakle, stigla sam u Doboj, tetka i teča su već bili tu, grljenje ljubljenje i takve stvari, izvučemo kofer i torbu iz autobusa i pravac auto. Do Zavidovića imamo još nekih sat vremena vožnje. Osim kada vozi teča :D onda treba manje. Čovek bio vozač saniteta (vozilo hitne), vozi kao zmaj :D samo mu sirena fali LOL

U autu 173 stepena po gospodinu Celzijusu, ja se taman malo otopila posle višesatnog smrzavanja u busu. Nisam bila nekoliko godina tamo. Verujte mi, kada god idem tuda, ja zinem. Šuma, šuma. Gledaš pravo, vidiš zelenu šumu i plavo nebo. Ovde moraš glavu visoko da podigneš da bi video nebo. I to ako imaš sreće da između dve višespratnice nema bilbord. A tamo zeleno . . . sve.

Sećam se kada sam prvi put posle rata išla tamo. Inače (da malo pojasnim), moji baka i deda (sa mamine strane) su živeli u Novom Sadu, i pošto je deda bio vojno lice, selili su se, tako da mi je svaka tetka u drugom mestu rođena :D a mama, sticajem okolnosti u Bosni, gde su posle i ostali da žive. Do svoje sedme godine sam odlazila tamo, a zatim je počeo rat. Prvi put posle rata sam bila negde 2000-01. ne sećam se tačno. Imala sam neka sećanja, ali su ona bila prilično bleda. Mama mi je pričala da, kada sam bila mala, kada dođemo se skupi gomila dece oko mene i slušaju me kako pričam :D valjda im je bila zanimljiva ekavica i kako oteeežem. Sećam se i da smo išli na kupanje na Gostović i da sam ja ’ronila’ sa maskom i pravila se važna . . . Tada su mi još bili braća i sestre tamo. Bila sam najmlađa (moja mama je najmlađa od njih tri, i ja od sve dece, razlika između ’pretposlednje’ sestre od tetke i mene je 8 godina) i još daleko, pa su mi ugađali i razmazili me . . .

Posle sam išla češće. Oni su mi jedini rod koji imam ovde, takoreći u blizini. Taj prvi put kada sam bila sam se videla sa ta dva druga sa kojima sam se najčešće igrala kada bih bila kod bake u poseti. Malo je bila napeta situacija u početku, ali smo posle razgovarali otvoreno o religiji i svemu i svačemu, prevazišli barijeru i recimo nastavili gde smo stali pre petnaest godina. Prisećali se igara koje smo zajedno igrali, predstava koje smo pravili, pevali smo stalno, glumili, plesali . . . ma prelepo. Ja njih i dalje volim i poštujem. Kao da smo odrasli zajedno i nismo se razdvajali.

No, prvi dan je nekako prošao, obiđoh svu rodbinu, dođe veče, ja umorna, sedeli negde do posle ponoći, pa na spavanjac. Gde ću spavati, ajde, sa sestrom u sobi. Zaspim ja, kad pola pet, peva hodža. I naravno, probudi me. Šta ću, sačekam da čovek završi šta je počeo i opet zaspim. Ne prođe ni punih sat i po, kad počeše da drndaju auti ispod prozora . . . idu ljudi na posao, šta li (a stan u centru) . . . arrrrrggghhh! Gledam ja, ova džonja, boli je uvo. Ustanem lepo, uključim računar i blejala sam po netu do pola 8 kad su tetka i teča ustali. Otišla onda kod njih te smo pili kafu . . . i taj drugi dan prošao, uveče izašle, cene po kafićima su im smešne u odnosu na cene kod nas. Znači, ubeđena sam, da te cene zažive i kod nas da bi 90% onih ne-alkoholičara postali alkoholičari. Zapravo, da me neko pita koliko je šta, ne znam. Znam samo da piješ i piješ i piješ i opet ti ostane para u novčaniku :D i tu smo popile malo, nebitno, dođemo kući i kao, spavanjac. Aaa, neću se ja opet zeznuti, odoh ja u dnevnu sobu/trpezariju/kuhinju da spavam, prozor je sa druge strane, okrenut prema reci, mora biti tiše od onoga (zanimljivo je da tamo nema komaraca, iako je tolika voda i šuma okolo. Misterija nerešena još uvek). I opet je naravno prošla ponoć, ja već treću noć dočekala nenaspavana (zaboravih reći da nisam spavala noć pred put, nisam mogla + navika). Jedva dočekah da se uvučem u pidžamu i posteljinicu dragu mi. Mislim da sam zaspala u roku od odmah. I spavam ja, spavam, i probudi me nešto. Ptice neke. Ooo, otvorim oči, tek svanulo, i reka još spava, nije počela da teče. Nepravedno optužih vrapce. Pogledam, kad iznad mene kavez. Videla sam ga ja, ali sam potpuno zaboravila na njega. Uzdignem se na laktove i vidim dva papagaja, mrtvi ladni razgovaraju međusobno u six o’clock. Pa lepo, nema šta. Uradim ja usnama ćuću ćuću, oni ućute. Taman me uhvati san, opet počnu. Okušah nekoliko puta i odustanem. Uključim tv i zagledah se dok tetka i teča nisu ustali tj pola 8 . . . Nakukala sam se kada ih videh, oni popadali od smeha, kažu da ih treba samo pokriti tj prekriti kavez i onda će spavati dok ih ne otkrijem. Ništa, popijemo kafu i prođe i taj dan. Uveče opet malo u skitnju i kući. Eh, ne da sam spavala. Pokrila onaj kavez, nema buke, ništa se ne čuje, devet sati, ustala, virim ispod onog prekrivača u kavez, da se nisu izvrnuli, kad jok, gledaju me kao da me prvi put vide. Eee, super, nešto naučih. I prošao i taj dan. Kaže sestra, večeras kao devojačko, idemo ona, kuma (tada buduća) i ja. Prekosutra se udaje, taman sutra da odmamuramo i prekosutra da smo ok. Super. Otišle u neki novootvoreni kafić-piceriju. Naručile po pizzu. Kad, nema alkohola. Ooo, što li smo dolazile čak ovamo??? Ništa, popijemo po sok, večeramo i pravac proverena kafana. Tada sam otkrila da je štok + kola savršena kombinacija. Nije ti muka, ne ideš u wc svakih pola sata kao od piva ili špricera. Počelo je tu neko prepričavanje dogodovština, plakanje od smeha i tako . . . upucavanje nekih klinaca (ali potpuno drugačije nego ovih ovde) i u neko doba krenemo mi kući. Ajd, sreća pa nam je kuća prekoputa . . .

negde na pola . . .

negde na pola . . .

3 komentar ostavite jedan →
  1. zelenavrata stalna veza
    avgust 6, 2008 1:45 pm

    Kad ce vise svadbaaaaaa?:)

  2. makarone stalna veza
    avgust 8, 2008 5:52 pm

    Ja baš mislila da se tamo po šumama i gorama lepo spava. Znaš šta i probušena votka, tj. votka+šveps, nije loša stvar! :lol:

  3. drveniadvokat stalna veza
    avgust 8, 2008 10:10 pm

    @zelena: čekaj, u subotu, sad će petak . . . :D

    @makaronče: ovo je graaad . . . rado bih ja na neku planinu/šumu/goru/salaš. a bušenu vodku dugo nisam pila :D
    jel istina da se ne osetiš na alkohol, ma koliko da popiješ? :D

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

%d bloggers like this: