Skip to content

Šta ćemo da jedemo zimi?!

avgust 27, 2008

Reče mi otac prošle nedelje da ćemo za vikend da kuvamo paradajz, zimnica se sprema. Naravno, nikada nisam bežala od rada, kažem ja da važi, te se odlučim da to bude subota, pošto sam mogla da biram dan.

Zove on u petak popodne sa sela i kaže da je bolje da ja odem da prespavam tamo, pa da počnemo rano, nego da se cimam ujutru . . . pa reko’ jeste vala. Ubacim u torbu mp4, mob i zapucam na selo. Osam km od Novog Sada. Kao i da nisi na selu (nemam tamo baku ni deku, to je kuća koju su moji roditelji napravili). Stigla sam negde posle 21h, ušla u moju sobu, kad ono nije uragan bio, štaviše, sređeno sve :)))

Poigram se sa decom (bratovljevom) i ubacim u krevet koji je mnogo udobniji od ovog mog skrnavog fejkerskog kreveta ovde. I zaspim u ponoć :D Da, ni ja ne verujem , ali nisam imala nikakvu zabavu, tv nemam u sobi, stari računar sam poklonila bolnici, mp4 je zakazao na puštanju filma koji sam mislila da pogledam, tako da mi nije preostalo ništa drugo nego da spavam. Milina.

Probudi me tata oko 7h, ustanem čila, odmorena. Obučem se i u traženje celerovog lista po selu. A oni kao da im tražim ptičijeg mleka. Prvo što sam na selo otišla u patikama, pa sam obula neke mamine papuče koje su me žuljale (od tri para papuča koje sam menjala u toku dana sam ‘zaradila’ osam žuljeva na različitim mestima na stopalima. Scholl je izvikan. Nigde Kineza kada trebaju, da sam naišla kupila bih kod njih neke papuče a ove bacila u pm), drugo, slali su me svuda po selu, idi pitaj u onu kuću tamo pored apoteke, oni imaju, naravno da im je nestalo baš malopre i tako na nekoliko mesta. Sat vremena sam lutala po selu i nađem na kraju u prodavnici povrća nedaleko od naše kuće :D ne znam kako mi nije palo na pamet ranije da tamo pogledam.

Nismo se gnjavili ljuštenjem paradajza, već smo kupili već pasiran, kako oni kažu, čorbu. 150 litara (malo li je?). Tako mi svake godine. Kupusa tata kupi i po 300kg pa stavljamo da se kiseli :))) a obavezno na proleće bacimo 200kg :))) paprike sam prošle godine ispekla 150kg, morali smo da kupimo novi zamrzivač, jer nije moglo u jedan da nam stane. Tako da sada imamo tri zamrzivača i jedan mali na frižideru. Kako tata kaže, bolje da ima nego da nema. Nego, da ne dužim. Ja se vratila sa celerom i paprikom, kad ono ‘čorba’ u oraniji, vatra podložena. Ubacili smo malo celerovog lista i paprike i to je izgledalo ovako

Dok se to polako zagrevalo mi smo prali flaše. Koliko god da smo ih oprali kad smo potrošili paradajz od prethodne godine, opet su prljave. A ja vidim svaku tačkicu, još perfekcionista, pa je meni pranje išlo malo sporije . . .

Dok smo mi prali flaše, čorba u oraniji je polako počela da vri . . .

Zatim malo više da vri . . .

Bitno je mešati je, da ne bi ‘uhvatilo’ po dnu . . .

Zatim je tata dodao (oko 50 litara je jedna ‘tura’ u oraniji, dakle oko 40 litara smo dobili po turi) konzervans i so. Mislim da je stavio oko 300 – 400 grama soli i tri konzervansa.

Zatim se još malo kuva i sipa u flaše. Treba paziti da se ne ukuva suviše, jer će biti previše gust. Mada, moja mama voli kad je malo više gust paradajz sok. Kada se sipa u flaše, treba u svaku sipati prvo malo, da se flaša ugreje, da ne bi pukla.

Zatim dosuti do pola flaše, pa na kraju napuniti.

Svaku flašu je potrebno obrisati (ukoliko se nešto prolilo sa strane, a meni se naravno maltene na svakoj prolilo) i dooobro zatvoriti.

Prvi put ove godine koristimo plastične čepove, pa ćemo videti kako će se pokazati.

Flaše napunjene paradajzom umotati u nešto da se ne ohlade brzo. Mi smo ih umotali u staru ćebad koju inače koristimo za to i odneli u podrum, da se polako hlade. Zatim smo oprali oraniju i postupak ponovili još dva puta. Na kraju pospremili sve (ja zaradila dva gadna trna i malo sam pekmezila, ali sam ih uspela izvaditi. Ipak mi se zagnojio prst, ali nije strašno). Izgorela sam jako, tako da još uvek ispaštam zbog mog nesmotrenog izlaganju nenormalnoj vrućini i sunčevim zracima. Nisam se setila ni kačket da stavim ili neki šešir . . . nema veze. Meni je bilo lepo, ja ovo volim da radim :))) Krajnji rezultat je izgledao ovako, a kada ga probam tek ću videti, kak’a je paradajz čorba :)))

Advertisements
30 komentara leave one →
  1. IvanB. permalink
    avgust 28, 2008 12:23 am

    Lepo sve to izgleda, bas onako primamljivo…
    ih, jedna gajba piva, malo slaninice, mladog sira i luka,… ma od pravljenja te zimnice na kraju bi meni sve zagorelo :).

    Eh da si nasla kineze verovatno bi ti papuce posluzile do kraja dana, a trn – ajde bre sto si ti neka pekmezava :)

    Ja cu ti ipak reci skola je zakon, ali ne za papuce nego za taj celer ili pticije mleko… ovi kod mene kad na pijacu kupujem ovako govore: „Sinko, pasulj je prva liga, mlad lep. Ociju mi mojih, uzmi.“ – ja ga uzmem, na kraju ga kuvam 3h + sto ga ostavim celu noc u vodi i dodam sode bikarbone pri kuvanju… e dodje mi tad sve sa serpom da odem i da joj saspem u njene oci u koje se kune…

    Ove godine sam rekao od svakog ko mi dodje ima da kazem za poklon hocu: 1 teglu ajvara, 1 teglu dzema, 1 flasu mlevenog paradajza, 1 teglu tursije, 1 glavicu kiselog kupusa i … (cek kad smislim sta jos ja cu napisati) :)))) hahahahhahaha.. * a nista od toga ne „konsumiram“, ali nek se nadje, od viska glava ne boli hahahaha :))))

  2. avgust 28, 2008 1:49 am

    Lepo izgleda, ali se baš naradismo i umorismo . . .
    aaa, nema pijenja piva dok se posao ne završi, posle može ;) tako da ne može da ti zagori.

    Malo sam pekmezava, dva trna, nije šala! Jedva smo ih izvadili. Mogu puno da trpim bol, ali sam maza, pa moram da kukam :)

    Hehehe, ja uvek kupujem neki veliki beli pasulj, on se lepo skuva. Jel prospeš prvu vodu kada kuvaš pasulj?

    Ja ti onda ove godine sigurno neću doći u goste ;) jer mi ne pravimo ajvar i pekmez, mislim da ni turšiju ne stavljamo, samo šarenu salatu . . . više se isplati kupiti, jes’ da to nije to, ali ne vredi se maltretirati.

    Ja sve konzumiram :))) sve volim da jedem, samo šlag i suvo grožđe zaobilazim. Drugo ne biram :)

  3. avgust 28, 2008 2:30 am

    E, ja pravim ajvar, pa ćemo se menjati! :))
    Za koju nedelju…

    A baba, kevina keva, skuva bar sto litara (flaša) paradajza i da nam možda 2-3 u toku godine… Stipsa, a ima zalihe od pre tri godine, možda i 4! Njoj je uspeh ako se ne pokvari… A ima i onaj trip da ga prekuvava kad ne zna šta će sama sa sobom, a obično ne zna…

    Nego, ajvar jedino valja iz domaće radinosti. Ovo kupovno je shit. Zato je Tomatino keva, ima i s ljutom paprikom, a i onaj s origanom i bosiljkom je odličan, pa mi ne kuhamo paradajz.

    A džem – pola smo već pojeli… :)))))))

    I dobro si me podsetila za zimnicu, moram da met’em kisele krastvačiće ove godine! Bez njih ne može jedan obrok zimi da mi prođe1 :)))

    Lep post, prijatan. Baš sam se slatko nasmejao, a i – sorry – raspisao…

  4. avgust 28, 2008 2:31 am

    Eh, da – pasulj ne volem! Od njega se prdi! :)))))))))))

  5. avgust 28, 2008 1:49 pm

    Dogovor važi! Voliiim ajvar :)))

    Šta će maminoj mami 100 litara paradajza ako nikom ne da? Mi damo dosta, što komšiluku, što prijateljima. I paradajza i paprike.

    Slažem se za domaći ajvar, kupovni, koliko god da ga platiš nije ni blizu. A što se Tomatina tiče, mogu samo da kažem, da uvek gledaš koji kupuješ . . . i da paziš da ne kupiš ljuti, ako ne želiš ljuti . . . iz iskustva :/

    A kad „met’eš“ krastavčiće, zovi pa da ih i probamo ;) nije fazon da njupaš sam ;)

    Ma neka si se raspisao, zato komentari i služe. Ja uglavnom ne umem da kažem ono šta hoću i jednoj rečenici.

    p.s. Ja vooolim pasulj :ppp

  6. avgust 28, 2008 2:01 pm

    Kako shta ce joj? „PA, DA IMA!!!!“ :))))))))

  7. avgust 28, 2008 2:28 pm

    ahahahaha LOOOL :D :))))))

  8. IvanB. permalink
    avgust 28, 2008 6:04 pm

    Hehehe, ja uvek kupujem neki veliki beli pasulj, on se lepo skuva. Jel prospeš prvu vodu kada kuvaš pasulj?

    Ja kupim onaj sareni, beli mi je vise za pravljenje posnog pasulja. hahahaha, a da, bacam prvu vodu, kad provrije… secam se prvi put kad sam pravio pasulj nisam znao da treba voda da se doliva, pa mi sve isparilo i izgorelo, a ja to tek provalio kada je pocelo da se oseca… cela zgrada je mirisala na moj izgoreli pasulj, a ja se pravio lud kad me zacudjeno gledale komsije> — ko ja? ma jok!!! :))))

    glorfindel , valjda ces jednu teglicu (ali onu povecu) da doneses kiselih krastavcica :)))

  9. avgust 28, 2008 7:41 pm

    Nisam znao da se može kupiti takav paradajz, kod mene se jos uvek ljusti i melje :)

    a sto se tice ajvara,stalno koristim priliku da se izvucem kad treba da se sprema, mada svake godine moram sve lukaviji plan smisljati, inace najvise volim ajvar sa paradajzom (ne sa patlidzanom) – neko to zove pindjur, kako to ide uz prsutu zimi jaoooo :))

  10. avgust 29, 2008 12:10 am

    e pa, ja sutra kuvam pasulj za ručak i to onaj u rerni. i ima da bude posan, petak je. Pa ako neko želi da dođe da proba, slobodan je da se sam pozove i ponese salatu ;)

  11. avgust 29, 2008 12:22 am

    Ivane, onu od 5 kg! :)))

    Sad mi pade na pamet… Jednom sam jeo pravi vojnichki pasulj, ka’ sam bio u vojsci, imao sam 9 godina, keva radila na nekom poligonu…pa me vodili da vidim sve i svashta i jeo sam tad vojnichki pasulj. Beshe mnogo chorbast, sa par zrna pasulja – a kakav bi u vojsci pa bio, josh ’93., ona inflacija, ko zna poshto je bilo zrno pasulja… Ali je ipak bio ukusan…

    A ako se zadesite u BG-u i odete na Adu, dok nam josh traju ovi letnji dani, ne propustite prebranac na Ada Safariju! Mada sam samo jednom probao, bio je odlichan. Rekoh, ne volim bash suljpa…

  12. avgust 29, 2008 1:13 am

    Prolazniče, welcome :)

    ima, i veliko je olakšanje, ali nije mnogo skup, kupuje se na litru (nemam pojma koliko je litra, mislim da je oko 30-40 dinara).

    ja se sećam da smo nekada (kada sam bila mala) pravili ajvar i pindžur i svašta. sada i nema ko . . . tj ja ne znam a mama ne može i tako . . . izvuci se ako možeš, a posle njupaj i za mene :)))

    oću i ja onu od 5kg glorfi!!! :D

    nikada nisam bila na Adi. Jednom su drugari iz Bg hteli da me voze i pokvario nam se auto . . . jbg :)
    biće pasulja, a i ja ga dobro spremam :)))

    ogladneh.

  13. КОНСТАНТИН permalink
    avgust 29, 2008 8:03 am

    Пре свега, одушевила си ме овим чланком. Потом ми је пало на памет какве би реакције биле да објавим овако детаљно са многобројним сликама извештај са свињокоља, хи хи, линчовала би ме надобудна друштва за заштиту животиња и остали сератори. Затим ми је пала на памет песма са новог Рамбовог албума „Урбано, само урбано“.
    Свака част што куваш парадајз, немој остати само на томе.

  14. avgust 29, 2008 1:40 pm

    Hvala Константине :)

    hehe, zaista mislim da svinjokolja ne bi imala dobar prijem, ali možda topljenje čvaraka ili pravljenje nekih od proizvoda bi bilo odlično. Moj tata svake godine pravi kobasice i pršut, te ih stavlja u pušnicu, pa na promaju . . .
    zaista je fascinantan proces, pogotovo što većina ljudi (koje ja znam) nikada nije bila na selu niti zna kako se bilo šta od toga pravi . . . pa, što da ne? pokaži nam kako se to radi kod tebe :)

    hvala na pohvali i podršci :) zaista, možda i napravim još nešto za zimnicu, dao si mi potporu :)

  15. Duda permalink
    avgust 29, 2008 10:45 pm

    Ko radi ne boji se gladi! A vasa porodica se bas osigurala! Pravo da ti kazem, mi koji smo odrasli u gradu u stanovima, nismo bas navikli na domaci paradajz, krastavcice, kisele paprike, sto ne znaci da ne volimo. Kao dete, moja majcica se jadna trudila da pravi zimnicu, ali je bio jako los špajz, pa se retko sta odrzalo. Zato je odustala. A ja danas, isto tako, zivim na cetvrtom, juzna strana, suncana. Znaci nemam mesta za zimnicu. Prosle godine skuvala malo dzema od kajsija i smestila ga u frizider. Jos ima jedna teglica! Jedino ga koristimo za palacinke i za po neke kolacice.

  16. avgust 29, 2008 11:15 pm

    I ja sam odrasla u gradu, u stanu (prvi sprat, ali to ne menja ništa, isto kutija), ali eto, imam sreće da imamo kuću i podrum i da sam imala prilike da doživljavam ovako nešto :) i zaista mi je lepo kada pravimo zimnicu . . . prvih nekoliko sati.
    pekmez je mama svojevremeno pravila, kao i ajvar, sada više ne može, a ja nemam nameru da se toliko maltretiram . . .
    ali mi se sada tako ručka domaći pekmez od kajsija u palačinkama, sigurna sam da je tvoj izvrstan, njam!

    grad nas je zatrpao.

  17. zelenavrata permalink
    avgust 30, 2008 1:17 am

    Super su ti slike, posla mi voda na usta citajuci komentare, majke mi:)

  18. avgust 30, 2008 11:00 am

    Hvala Zelena :)))
    potrudila sam se :)

  19. avgust 30, 2008 10:23 pm

    joj zimnica… bas mi se sad prijeli krastavcici i kisele paprike, a moze i zeleni paradajz…
    a ovaj kuvani crveni lep je sa ljutom paprikom onako da se pije…

  20. avgust 31, 2008 12:38 am

    Baš ste bili vredni. Post i sličice su vrh… da čoveku pođe voda na usta. Pomenula si i kiseo kupus… mmm, obožavam salatu od kiselog kupusa, a tek sarmu. Sve što se ostavlja za zimnicu volim, ali ne volim godišnje doba kada to jedem, ali šta ću protiv prirode ne mogu. :lol:

  21. avgust 31, 2008 12:59 am

    Mina, ako si mi u blizini, imaš litru paradajza, a za papriku ću da se snađem :)))

    baš me je drugarica malopre zafrkavala (pošto se još uvek oporavljam) da od sada kada dođe kod mene više nema: „Kafa, sok?“ već: „Kafa, paradajz?“ :)))))))))

    joj, jesmo Čarolijo, pošteno smo se naradili. znam ja sve vrste zimnica da pravim (uglavnom) i volim sve i da jedem :))) ali zima je nešto najlepše što je priroda mogla da mi podari. i neizmerno sam joj zahvalna :))) ja obožavam zimu!

  22. avgust 31, 2008 3:39 pm

    Reći ću samo jedno: „Nek’ Bog čuva Tomatino!“ :D

    Moji se nisu previše „rasplinuli“ oko zimnice, barem što se kuvanog paradajza tiče. 6 kg. Mada ga i ne trošimo puno. Samo, plaši me priprema „ajvara“. Hmmm… gde da zapalim od kuće kada dođe „taj“ vikend? :)

  23. septembar 3, 2008 10:16 pm

    Super ti je paradajz domacice!

  24. oktobar 27, 2008 9:04 am

    e setih se jutros ovog teksta o paradajzu (btw, to je prvi tekst koji sam kod tebe procitao) Elem, pronasao sam odlicnu foru za cuvanje paradajza da ne ukisne i promeni ukus, pa reko da podelim saznanje. Mi smo godinama stavljali u paradajz neki vinobran ili konzervans (da ne ukisne) i cuvali na terasi. Ipak vremenom je postao sve losiji…Ove godine sam stavio u zamrzivac u plasticnim flasama bez ikakvih konzervansa i jutros kad sam probao ukus je odlican, isti kao i kad je bio skuvan. Dakle, preporuka za cuvanje kuvanog paradajza: plasticne flase i zamrzivac.
    Dobro jutro :))

  25. oktobar 27, 2008 12:25 pm

    tek sada ugledah komentare ovde . . .

    @Džejni: gde si zbrisala? :D kako je ‘prošao’ ajvar?

    @Elektrokuhinja: Hvala :)))

    @Prolaznik: hvala na deljenju iskustva :)
    nama to, nažalost, ne može pomoći, jer, ne bi verovao, imamo tri velika zamrzivača, jedan je pun paprika pečenih, drugi je pun mesa, a treći ostalih ‘gluposti’ voća, povrća i sl. te nemamo mesta i za paradajz . . .
    ali sam sigurna da je odlična stvar, jer ne stavljaš konzervans, pa je odmah i zdraviji.

    Dobro jutro Prolazniče i lep dan ti želim :)))

  26. IvanB. permalink
    oktobar 27, 2008 5:46 pm

    Samo bih dodao da je bolje paradajz cuvati u staklenim flasama nego u plasticnim (plastika nije zdrava)…

  27. oktobar 27, 2008 6:04 pm

    plastika nije zdrava kada se u nju sipa topla tečnost, jer onda ispušta neke otrove, ali ako je hladna u pitanju valjda ne smeta . . . koliko znam . . . a možda i grešim :D

  28. oktobar 28, 2008 1:23 am

    jeste bolje cuvati u staklenim flasama ali staklene flase ne mogu u zamrzivac, sto nas dovodi do sledeceg izbora:

    1. Cuvati paradajz u staklenim flasama u koji se mora stavljati konzervans (sto tek nije zdravo) i opet nije sigurno da li ce se paradajz ocuvati da ne ukisne, jer ako bude toplije vreme, ne pomaze ni podrum ni terasa.

    2. Sipati paradajz bez ikakvih dodataka u plasticne flase i stavljati u zamrzivac.

    Slazem se da je staklo bolje, ali ako se svakodnevno u prodavnicama kupuju skoro sve vrste pića u plastici (sokovi,pivo,jogurt,voda…) onda valjda može i paradajz :)

    Ako ima boljih predloga, biće mi drago da cujem, jer šta je zima bez zimnice :)

  29. oktobar 28, 2008 1:52 am

    samo sačekaj da se ohladi i sipaj ga u plastične flaše bez straha :)

    a zima bez zimnice je ništa, mi smo već načeli turšiju :D i da nastavimo da je jedemo svaki dan, imaćemo negde do maja . . . taman, ako se zima oduži, ne valjaju ova zagrevanja i šta li već ;)

  30. septembar 23, 2009 9:03 am

    ja se nakuvao paradajza i stavio zimnicu skoro svu,otao je samo jos kupus :)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: