Skip to content

Treći Međunarodni novosadski književni festival, dan drugi

avgust 27, 2008

Pojavismo se na mestu skupa deset minuta pre zakazanog vremena. Dakle, u deset minuta do devet. Fino sređeno, mesta dovoljno, odlično. Srela sam neke koleginice, pa smo malo razgovarale o fakultetu i tako . . . Propustila sam jučerašnje otvaranje i, iskreno, sada mi nije žao. Osim što je početak druge večeri kasnio pola sata (?!), nije mi ništa pružio. Ili me je Prosefest razmazio? Malo me je nervoza hvatala što stojim tamo, a mogla sam da budem kod kuće da učim, još sam imala jedan dogovor za kasnije . . .

No, u pola deset je počelo.  Program je otvorio duet, violina i kontrabas, ok, ne bih da komentarišem. Vladimir Tasić, zbog kog smo i išli je izašao posle nastupa dueta, bukvalno pročitao (odlomak ili pripovetku, ne znam, jer nisam čitala, a niko nije rekao) i otišao . . . Mislim, mogla sam i ja da pročitam kod kuće. Posle njega je ‘nastupio’ autor iz Mađarske koji je čitao na jeziku na kom je i pisao, koji ja, naravno, ne razumem . . . prevod je usledio na kraju . . . Ne znam, možda sam previše očekivala . . . ali je ovo takođe velika manifestacija, kao i prethodno pomenuta . . . mogli su malo bolje organizovati. Ne znam da li je kasnije bilo reči autora i učesnika ove druge večeri, ja sam razočarana otišla. Duže sam čekala da počne nego što sam prisustvovala. Garant sam previše očekivala. Šta ja znam, osećam se nekako iznevereno. Nadala sam se barem nekoj rečenici . . . bilo čemu . . .

Čisto da napravim razliku (nažalost večeras ovo nisam snimala), stavila sam dva filmića sa Prosefesta koja je jedan dečko montirao od niza snimaka koje sam napravila fotoaparatom na festivalu. Zbog toga je ton malo lošiji i slika nije baš naj naj . . .ali ćete fino videti o čemu se radi i o čemu pričam.

Na prvom je otvaranje (Milorad Pavić i Sava Damjanov u Matici), dodela nagrade Milovan Vidaković ovogodišnjem dobitniku Alberto Mangelu, zatim deo programa. Simultano prevođenje, za tekstove koje su autori čitali na stranim jezicima bio je postavljen video-bim preko kog smo mogli pratiti tekst na srpskom, ukoliko je bilo potrebno. Takođe, imali smo mogućnost da posredstvom maturanata novosadskih gimnazija, koji su vodili program, saznamo mnogo o radu, životu, književnosti, načinu pisanja, lektiri i literaturi, i u globalu razmišljanjima pisaca koji su bili na festivalu. I na kraju da vodimo direktan razgovor sa autorima, da li preko prevodioca ili direktno, nebitno je, zavisi od jezika na kom je komunikacija vođena. Verujte da je sat vremena bilo zaista malo, kakva je bila organizacija i trud ‘učesnika’ Prosefesta. Ovo večeras nije bilo ni blizu. Žao mi je što to govorim, ali ni blizu.

Advertisements
2 komentara leave one →
  1. avgust 27, 2008 2:43 pm

    Danas sam razgovarala sa drugaricom o ovome, rekla mi je da je ovaj festival takvog tipa, samo čitanje dela. Nebitno, meni ipak fali tih ‘pet minuta’ razgovora autora sa publikom . . .

  2. IvanB. permalink
    avgust 28, 2008 12:28 am

    Moguce da je organizacija posustala i da je ispalo tako kako je ispalo.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: