Skip to content

Kreativno pisanje proze

septembar 26, 2008

Kada smo upisivali književnost, svi smo mi mislili da se upisujemo na katedru gde ćemo pisati sastave i pesme, gde ćemo analizirati iste i raditi još nešto, o čemu nismo imali pojma. Maltene mogu da tvrdim da su svi studenti književnosti pre upisa mislili da upisuju nešto drugo. Svi smo mi bili veliki pisci i veliki pesnici, nenadmašivi umetnici. Da, kako da ne. Ne da su nam ga vratili. Jedva sam ukapirala šta me je snašlo. Nauka o književnosti.

Kroz studije smo se bavili isključivo teorijom. Čak su nam i seminarski radovi ostavljali izuzetno malo slobode, u bilo kom pogledu. Samo biflaj, čitaj, štrebaj teoriju, kritike i polaži ispite. Do četvrte godine. Ona mi je bila najzanimljivija iz više razloga. Prvi je jer sam opet krenula redovno na predavanja (treću nisam uopšte išla, pa sam je i obnovila, pa sam otišla na četvrtu, upoznala neke fine kolege i koleginice). Drugi je izbor predmeta tj materija zbog koje smo ustvari i upisivali fakultet (ne računajući svetsku književnost koja se sluša pet semestara). I treći su specijalni kursevi, posle kojih se ne polaže ispit. Od šest koji su nam bili ponuđeni, tri su bila obavezna. Moglo je i više (ne znam da li je neko išao na više), ali tri smo morali. Mislim da nije bilo moguće pohađati svih šest, jer su se termini poklapali. Uglavnom, ja sam u to vreme putovala na fax (ne iz daleka, ali pošto sam ceo život relativno blizu, ovo mi je bilo strašno :D ), te sam pohađala samo tri kursa. Propustila sam jedan odličan kurs, jer je bio poslepodne, a meni je lakše prepodne i eto, šta sad. Ta tri kursa koja sam odslušala su

1. Satira u srpskoj književnosti (jedini predmet za koji sam redovno sve čitala, profesorica je odlična, a materija fascinantna), zatim

2. Pesništvo prve moderne (nisam obožavatelj poezije, ali mi je odgovarao termin, a i profesor nas je posle zainteresovao predavanjima) i treći kurs koji sam odabrala je bilo

3. Kreativno pisanje proze

Postojao je i kurs Kreativnog pisanja poezije, ali nisam bila zainteresovana zbog profesora koji ga je držao (duga priča).

Uglavnom, nam kursu kreativnog pisanja proze sam se prvi put u životu i u toku svog školovanja srela sa kreativnim pisanjem. Prvi put u praksi. Imala sam prilike da čitam Stilske vežbe Rejmona Kenoa ranije i da otprilike kapiram o čemu se tu radi, ali nikada do tada nisam vežbala pisanje. Nije mi palo na pamet da je to talenat koji imate i da treba da se radi na njemu. Naravno, ukoliko hoćete da imate zapaženijih rezultata. A imali onog koji želi do kraja života da piše na nivou srednjoškolca? Ne verujem. Od cele grupe na četvrtoj godini (koja je brojala recimo 30-40 studenata) pojavilo se nas četvoro. Impozantan broj. Profa k’o profa, zadao zadatak i uveo nas u čari pisanja. Tada sam shvatila da je pisanje ustvari zanat. Isti kao i svaki drugi. Svodi se na 90% rada i 10% talenta i to je to. Nema velike mudrosti. Nisam mnogo naučila na ovom kursu, jer predavanja (tj vežbe) nisu bila redovna, neka sam propuštala, a i bila su retka, dva puta mesečno. Međutim, otkrila jednu potpuno novu dimenziju pisanja i mogućnosti koje imamo, veštinu koju moramo steći pre nego što uopšte počnemo pisati. Jer, pisanje nekako shvatamo olako, uvod – razrada – zaključak. Iskustvom se stvori određen senzibilitet, ali bez znanja se teško može postići neki nivo. Živela sam u zabludi.

To se završilo na tome. Prošla predavanja, postadoh apsolvent i kraj, kao da se ništa nije desilo. U to doba sam postala redovnija na internetu i slučajno sam naletela na grupu zaljubljenika u književnost i pisanje. Vremenom smo počeli da se družimo i odmah se izdvojio Ranko, koji je prosto odudarao od ostalih svojom marljivošću. Momak je svaki dan pisao. U jednom razgovoru smo se dogovorili da počnemo da vežbamo zajedno, da međusobno mailujemo svako veče zadatke i da komentarišemo, te da tako napredujemo. Zaista smo to i radili neko vreme. Jedno veče sam ja davala zadatak, uglavnom one koje sam znala sa faksa, sledeće je on. Uputio me je na knjigu po kojoj je vežbao, autorke Dorotee Brend, pod naslovom Kreativno pisanje. U kratkom roku sam nabavila svoj primerak. Počela sam zaista da se zanimam za ovo. Nažalost, obaveze su nas primorale da prestanemo sa intenzivnim vežbanjima.

Tek posle čitanja Doroteine knjige, posle Kenoovih primera ‘igre’ stilovima sam shvatila da se pisanje zaista može naučiti, ukoliko to zaista želite. Profesor kursa nam je na prvom času rekao: „Pisanje se uči čitanjem:“ i apsolutno je bio u pravu. Čitanjem i pisanjem. Tada nam je preporučio knjigu ovogodišnjeg dobitnika nagrade Milovan Vidaković, Alberta Mangela – Istorija čitanja, ali nisam imala volje ni vremena da se zadubim u čitanje lektire koja mi nije potrebna za fakultet. Da li sam grešila ili ne, ne znam, znam samo da me je grizla savest svaki put kada nisam čitala ono šta moram da čitam. Zato propust ispravljam sada. Lektirom i literaturom koju sam čitala po dužnosti i obrađivala za ispite sam mnogo dobila, ali ovom literaturom sada dobijam više.

Postoji mnogo literature o teoriji književnosti, stilovima, formama, oblicima, fabuli, kompoziciji i svemu što čini jedno delo književnim delom. Tražila sam društvo da vežbamo zajedno, da pišemo, da komentarišemo, da kritikom guramo jedni druge. Nema mnogo zainteresovanih. A meni to nije izgovor da prestanem da vežbam. Vežbaću sama. Mislim da svako treba iskoristiti svoj dar i želju za pisanjem, a unaprediti je obrazovanjem i vežbom. Ja ću to definitivno učiniti. Učinite i vi. Počnite aktivno da čitate, pažljivo, zapažajte sve karakteristike dela, forme, slika, figura, pojedinosti koje ga čita drugačijim, proširite interesovanje i na stručne tekstove, eseje, pisma, naučne tekstove, kritike. Pišite aktivno, ne samo ono što vam padne na pamet, već oblikujte delo, igrajte se rečima, formom, jezikom. Svoj talenat iskoristite maksimalno. Mislim da su ove tri knjige sasvim dobre za početak. Sigurna sam da onaj ko ih savlada ima dobre šanse da ispliva na putu kroz more slova i reči koje nastaju svakog dana.

Advertisements
34 komentara leave one →
  1. septembar 26, 2008 1:01 pm

    Tyuj, u mojoj ulici imaš desetak pesnika, u stvari – oni sebe nazivaju pesnikom. Pa neka im je. Pesnik ne stanuje u ulici, već se radja. A oni koji kao pišu prozu, književnik ili pisac? Vel’ka dilema. Naravno, i oni se radjaju, i jašta da se može naučiti pisati. Medjutim, nema faksa gde te uče talentu, ne usadjuju u tebe maštu. Toliko o pisanju, pojednostavljeno.
    Grande

  2. Duda permalink
    septembar 26, 2008 2:01 pm

    Sramota me da kazem, ali ni ja nisam ljubitelj pesnistva. U gimnaziji mi profesorica srpsko-hrvatskog (ja sam bila ta generacija) delila petice. Nisam ni znala da sam umem da pisem sastave.

  3. zelenavrata permalink
    septembar 26, 2008 2:09 pm

    Ako nema talenta, dzaba sve, tako ja mislim. Ne samo za pisanje nego i druge sfere umetnosti. Evo, Bata Zivotinja, bez faxa, a kakav glumac, talenat se radja.
    Necu da pisem po nikakvoj formi, nego onako kako osecam, necu u klishe, necu i ne umem. To onda ne bih bila ja, pazila bih na sve drugo a najmanje na svoje misli.
    Gde je tu spontanost?

  4. septembar 26, 2008 2:51 pm

    @Bela: velika je razlika između književnika i pisca.
    Slažem se da nema fakulteta na kom se uči talenat, to i jeste poenta moje priče, za pisanje ti treba jako malo talenta. Čak i smatram da ga svako ima rođenjem, a da se razvija u detinjstvu, čitanjem! Govorim o pisanju proze, o pisanju poezije ne znam baš ništa :D
    Pisanje je ustvari isto što i bilo koja rutinska stvar. Imate temu (tu nastupa uloga iskustva (čitalačkog i životnog) i mašte) na koju smislite šta ćete nepisati tj fabulu i onda po nepisanom šablonu idu pravila. Koristi ovo, nemoj ono jer je već kliše, ono se ne ceni pa izbegavaj, da razbiješ monotoniju ubaci inverziju, da ubrzaš radnju piči dijalog sa što više glagola, sredstva retardacije za kontra i sl. Samo fabula zavisi od mašte i originalnosti autora. Ne kažem da bez talenta može da se piše, ali je pored suvog talenta potreban ogroman rad i znanje iz teorije pisanja, iz teorije i istorije književnosti, pa i iz književne kritike. To bi recimo bila poenta mog teksta i nada da će neko makar pogledati knjige koje sam navela :)

    @Duda: Volim poeziju do određene granice. Neizmerno više volim prozu. Odrasla sam uz oba. To pisanje sastava je talenat. Samo ga treba izvajati. Nikada nije kasno :) Naprotiv, profesor sa Univerziteta u Beogradu (koji drži kurseve Kreativnog pisanja, a inače je svetski poznat pisac) zagovara pisanje u zrelim godinama. Na blogu ima snimak sa „Prosefesta“ na kom on spominje pisanje i daje savete o pisanju, pa možda ne bi bilo loše pogledati. Ja se trudim i da usvojim.

    @Zelena: Poštujem tvoje mišljenje, iako ga ne delim. Da se ne ponavljam, što se tiče književnosti, o talentu sam rekla u odgovoru Beli, a za ostalo smatram da je u pitanju samo rad tj pisanje i čitanje. Spontanosti nema prostora u književnom delu. Naravno da postoji određena vrsta ličnog pečata, možda po pitanju stila ili nešto što bi bilo karakteristično za pisca (svako ima od nas tu crtu koja nas obeležava), ali se i to mora naučiti kontrolisati i unositi u određenoj meri. To je moje mišljenje :)

  5. septembar 26, 2008 3:23 pm

    Kad sam otvorio domen gde mi je danas blog, prvo sto sam napisao medju nekoliko recenica o meni : prepoznatljiv stil pisanja ( uglavnom nepismen) …
    Od tada do sada napisao sam mnogo postova, a uocljiva je razlika u postovima. Trudim se da imam neki svoj prepoznatljiv stil, a na njega definitivno utice danonocno citanje svega lepog sto ima na netu, kao i sadrzaj borske Narodne biblioteke. Ja se slazem da je dovoljno malo talenta a mnogo rada ( citanje pre svega a zatim mnogo pisanja)…
    Necu nista promeniti iz prve recenice, jer to je moje opravdanje kad se lose izrazim recima…
    ps. napredak je vidljiv i sto je najbitnije-prezadovoljan sam.

  6. septembar 26, 2008 3:37 pm

    Deda, bravo! samo tako nastavi, imaš moju punu podršku!

  7. porodistarije permalink
    septembar 26, 2008 5:16 pm

    „Bog nam prodaje stvari po cenu rada“ (Leonardo da Vinci) ali ko je taj koji ce uloziti 90 % rada u sedenje i kuckanje – ako ne neko sa neodoljivom i upornom potrebom i vec postojecim rudimentima vestine (te dve stvari su zajedno „talenat“). Bez te potrebe i predispozicije, rad je ne samo uzalud – i ne desava se. Logicno – ne samo u pisanju.
    A problem sa knjizevnicima i fakultetima je to sto se rec, recenica, jezik, knjizevnost… posle toliko studiranja i analize dela velikana, nadju na nekoj vrsti „pijedestala“, previse su osvešteni i „osveštAni“, pa je pisanje tesko, jer vise nisu ponizno u sluzbi misli i potrebe.
    Meni se tako cini, a da nisam to studirao…
    „Kad rad pocne da govori, autor mora da ucuti“ (Niče, mislim)

  8. septembar 26, 2008 7:33 pm

    Važno je da postoji želja / entuzijazam za ono što hoćeš naučiti. Iz tvog teksta primećujem da kod tebe itekako postoji…a nije toliko važno da li ćeš odmah ukapirati pravi način za učenje i izabrati pravu literaturu, to će se vremenom iskristalisati.

    No kako sam ja antitalenat za pisanje zadržaću se na ovim opštim konstatacijama :))

  9. divljamachka permalink
    septembar 26, 2008 8:52 pm

    Eh… sad sam se setila da sam kao dete strasno zelela da postanem pisac – toliko sam citala i prosto bila (i ostala) fascinirana prozom (nisam veliki ljubitelj poezije, mada nadje se ponesto). Onda sam u trecem osnovne pocela da pisem, sa manjim ili vecim prekidima, do dana danasnjeg. Uhvati me ludcka inspiracija i to je to. U gimnaziji, profesorka se nije preterano odusevljavala nacnom na koji izrazavam svoje vidjenje tema – volela je cvece i leptirice, a ja sam pisala pod uticajem Dostojevskog, Kafke, Kastanede, Nicea – sto nikako nije cvetno! Onda je jednom u poverenju na roditeljskom rekla mojoj mami da me podstice da vezbam, da ce od mene nekad biti nesto, a mene je pitala posle cetvrtog pismenog u cetvrtoj godini da li se bavim pisanjem i rekla da nastavim da pisem. Toliko o obrazovnom sistemu i podsticanju talenta od strane istog, te sam iz tog razloga odlucila da ne upisujem knjizevnost (sto sam planirala tokom osnovnog i srednjeg skolovanja). Mada sam ostala pri filoloskom, jezici su moja ljubav! :D
    U svakom slucaju, smatram da si u potpunosti u pravu: only practice makes it better!! Volim da citam ono sto sam ranije pisala, uvidjam razvoj recenice i licnog stila, uticaje i vecu kompleksnost… sta reci sem da je ovo sasvim koristan post za sve koji zele da piskaraju! :)

  10. septembar 26, 2008 11:33 pm

    Ovo o čemu govoriš je pre svega za one koji bi da objave nešto. Ljudi koji pišu samo za sebe ili na blogu, za sebe i druge, većinom to rade iz mnogih razloga, ali najmanje iz razloga da bi napisali umetničko delo ili da bi razvijali svoj talenat.
    Imam želju da napišem knjigu, ali po svojim pravilima, neka bude štamprana u najmanjem mogućem broju primeraka i ne treba ni jedna da bude prodata, ne mora čak niko ni da je pročita, ali ja želim da je napišem. Mislim da ću to uraditi u nekim zrelijim godinama, a do tada nemam ništa protiv da naučim nešto novo u vezi pisanja, jer ja volim da učim i sve me zanima. :D

  11. septembar 26, 2008 11:42 pm

    @Porodištarije: Da, u pravu si. Ali sve to može da se okrene. Koliko god se gubi na toj spontanosti koju pominje Zelena (koja po meni samo unazađuje pisca), dobija se na znanju koje može lepo da se iskoristi, upotrebom one upornosti i nastojanjem na sopstvenom usavršavanju. Najbolje kada neko kome toliko ‘seciranje’ dela (u šali se mi međusobno ponekad nazivamo patolozima književnosti) nije uništilo nadahnuće ‘koje od muza dobijamo’ (tj neko ko nema veze sa ovim studijama) shvati da je pisanje ustvari zanat i da se mora i može naučiti, da se ne može osloniti samo na ono što ima u glavi već da to mora oblikovati i usavršiti, poželi da piše i savlada teoriju. Od takvih ljudi će biti najbolji i najplodniji pisci. Nekako sam sigurna u to. Pogledajte Rankove priče. Genijalan je. Ali je isto toliko i vredan. Čita i vežba pisanje kao niko koga poznajem da ima veze sa tim. I ima uspeha. Dobio je prvu nagradu na nekom takmičenju prošle godine za jednu svoju priču. A to je bio tek početak.

    Hvala Prolazniče :))) Antitalenat ne postoji, sve zavisi koliko se trudiš :)

    @Divlja mačka: Svaka čast! Odlično! Samo nastavi da pišeš, ne čekaj uvek inspiraciju, vežbaj.
    Nažalost, profesorica ima zadatak da te nauči tu teoriju, nije baš njen posao da usmerava talente, možda da podstakne putem roditelja ili direktno, ali to je opet samo njena volja. Žao mi je što te je to odvelo dalje od studija književnosti koje možda i ne bih preporučila svima koji imaju talenat :/ ali si opet blizu i sigurna sam da će tebi ovaj ‘zanat’ lakše leći zbog poznavanja gramatike i jezika koji igraju veliku ulogu u nekim stvarima. Osim književnosti i ja jako volim naš jezik :) pa te u neku ruku i razumem :) Hvala na podršci, iskreno se nadam da ovaj post hoće nekom koristiti, malo sam umorna ovih dana, pa baš i nisam sve sročila onako kako sam zamislila, ali smernice su jasne, pa, možda ih neko i iskoristi. Na pravi način :)

  12. septembar 26, 2008 11:49 pm

    @Čarolija: Govorim o književno umetničkom delu :)

    Želim ti da napišeš knjigu! I da nađeš izdavača. Ali, ako ne želiš da je iko pročita, zašto bi je pisala?
    Veruj mi, nećeš se pokajati ako pogledaš Kenoove ‘Stilske vežbe’ i Doroteino ‘Kreativno pisanje’. Mogu samo da pomognu. Mada, nije pod moranje, Napisah ovaj post kao savet, a svi znamo da se savet ne mora uvažiti :)
    Ima ljudi koji svo znanje koje imaju smatraju svojim, ne razmišljajući da su ga svakako od nekoga dobili. Ja sam želela da ovo podelim sa vama. Jer znam da nije lako upustiti se u sve to tek tako. Ostalo je samo do vas. Zar ne?

  13. septembar 26, 2008 11:51 pm

    Pošto voliš da pišeš, a već smo negde i razgovarale o zadatim temama, evo biću toliko slobodna da ti zadam zadatak. Može? Može.
    Daću ti smernice, ti si profesorka filozofije, radiš u školi, u ranim pedesetim, udata, jedno dete, muško, ostavljaš utisak nacifrane gospođe, dignutog nosa, ali si u stvari sasvim drugačija, želim ako hoćeš da nam napišeš „tvoju priču“, tužnu, veselu kakvu god želiš.
    Ako te ne mrzi napiši je, baš bih je rado pročitala. :)

  14. septembar 27, 2008 12:22 am

    stil? forma? daj mi neko ograničenje.
    zavisi šta želiš u priči. koju situaciju, isuviše slobode si mi ostavila. moraš mi dati tačne smernice.

    (nastavimo mailom?)

  15. makarone permalink
    septembar 27, 2008 12:24 am

    Doroteu ću da probam da nabavim i sigurno pročitati. O kreativnom pisanju ne znam ništa , a volela bih. Nego šta mi je interesantno….! Jedan od mojih prvih postova ovde na blogu wordpressa, dok nisam imala moj domen, pisan je negde u februaru ’08,o specifičnom novosadskom slangu-šatrovačkom, urađen na Kenoovim http://makar-one.com/?p=66

  16. makarone permalink
    septembar 27, 2008 12:28 am

    Htela sam da kažem…Kenoovim Stilskim vežbama. Molim te pogledaj , pa mi kaži, šta misliš kako sam uradila(nadam se da znaš novosadski šatrovački, sa stavljanjem A ispred jednosložne reči, i kako se radi uopšte inverzija slogova. Slično kao u sarajevskom i bgd. ali je naš specifičan)

  17. makarone permalink
    septembar 27, 2008 12:38 am

    Opet ja..samo da ti kažem da je moja davnašnja želja bila da studiram svetsku književnost, ali život me odveo na nešto egzaktno i potpuno drugačije. Ipak, čitanje je ostalo zauvek moja velika ljubav. Znam da je pisanje pored talenta i zanat i 90 posto rada na njemu, ali ja samo nabacim moje misli na „papir“ i bude mi lakše.
    A vidi, vidi, profesora, koji kaže da treba pisati u zrelim godinama. Možda poludim pa počnem da učim da kreativno pišem :lol: :roll:

  18. septembar 27, 2008 12:51 am

    Ne znam novosadski šatrovački :( ali o ovome pričam svo vreme.
    Oduševljena sam trudom i idejom :D
    Samo nemoj stati.

    Grupica nas smo vežbali na netu, nažalost samo šest vežbi je ‘okačeno’, možeš pogledati ukoliko želiš.

    https://sites.google.com/a/eniaroyah.com/stilske-vezbe/Home

    Imali smo tekst (može se pronaći tamo, samo pogledaj pod sitemap, pa tekst) koji nam je služio kao početni (isto kao što je Keno uradio), te smo sami smišljali zadatke. Ja sam se bazirala više na vežbama (pravila) jezika tj gramatike, dok je Ranko zadavao stilove. Svi smo pisali iste zadatke. Komentari bez nicka su moji komentari.

  19. septembar 27, 2008 12:56 am

    Naravno, razumeš o čemu sam govorila. Ne o nabacivanju misli ili postovima i sastavima već o nečem potpuno drugačijem. Ko pogleda literaturu koju preporučih shvatiće ukoliko do sada nije.

    hehehe, nije ludilo ako sada nastaviš da pišeš :)))

    (svaka vežba ima objavljen i zadatak, možda deluje malo konfuzno, ali je sve tamo, samo malo pregledaj i pronaći ćeš, da bi shvatila o čemu se radi i šta je trebalo u vežbi da se ispuni)

  20. septembar 27, 2008 2:43 am

    Koka bre znashne sadskinovo vachkishatro??? Ima i ono: „bachkizagre stuhpa sheja, mojne mu se stavljatsuprot…“

    zez, shala mala i tako to… :))) a shatrovachki je valjda svuda isti…

    Nego: „Profesor sa Univerziteta u Beogradu (koji drži kurseve Kreativnog pisanja, a inače je svetski poznat pisac) zagovara pisanje u zrelim godinama.“ Ne mogu da chekam zrele godine! Ako ikada i dodju, a ne moraju, meni i ovako lepo! :))

    Zivkovica, vidish, obozavam! I chitam iznova po sto puta. Odushevljen sam njegovom idejom romana-mozaika. Chovek pishe neshto jedinstveno i nevidjeno do sada u srpskoj knjizevnosti!!! Raduje me i shto je preshao u Geopoetiku, jer mu je svakako mesto medju Osterom, Murakamijem & co. (Upravo objavljen njegov novi roman, „Esherove petlje“!)

    Meni je pre svega kada neshto chitam vazan dozivljaj. A pogotovo kada je poezija u pitanju! Koliko neki pisac uspe da me povede na putovanje, preseli negde. I koliko me knjiga promeni, natera da se zamislim nad nechim. Rachunaju se samo one koje u tome uspeju! :)) I ne volim neke klasichne analize, ne mislim puno o „stilovima, formama, oblicima, fabuli, kompoziciji i svemu što čini jedno delo književnim delom“. A pogotovo kada je poezija u pitanju! Chitam sve shto mi se uchini zanimljivim, pre svega.

    Pa stoga i kada neshto pishem (kratke priche, uglavnom, za sada), drzim se onog „pishi ono shto bi voleo da chitash“, i ideje da eventualne chitaoce preselim u prichu. Ti, kao buduci profesor knjizevnosti (shto pre, zelim ti iskreno!) imash potpuno neki drugi, profesionalni pogled na to! Nemoj pogreshno da me shvatish, ali – ne mogu da govorim u tudje ime, mada za neke blogere ipak mogu sa sigurnoshcu isto ovo da kazem – pishem za sebe. Volim to oduvek, opushta me, zabavlja.

    Naravno da se i to vezba, uoblichava vremenom, spoznaje i neguje sopstveni stil i sl. Retkost su ljudi koji pishu, a da ne zele to s nekim da podele. (Ima ih, dosushe…) Eto jedne od najvecih vrlina blogova, mogucnost dobijanja primedbi na nashe pisanje, koje su, meni bar, utoliko znachajnije kada dodju od ljudi koje ne poznajem. Pa udri opet, sve dok ne nadjesh bash onu jednu pravu rech kojom cesh najbolje izraziti misli. I prihvatam predloge iz posta! Uvek bi trebalo raditi na sebi, svakom aspektu koji nam je znachajan.

    A shto se objavljivanja knjiga tiche, uf… Tu se danas mnogo vrti oko novca i veza, u Srbiji pogotovo. A mnogi talentovani, kvalitetni pisci napishu remek-dela koja nikad ne ugledaju svetlost dana. Evo, pa Spidloris prvi, po mom skromnom mishljenju, zasluzuje da mu priche budu objavljene! ali to zavisi od X faktora… a ko ima ambiciju da mu se delo nadje na policama knjizara – morace da se snalazi kako zna i ume.

    Raspisah se… Ponela me tema… Sorry, valjda rekoh neshto pametno! :)) Poz, Abogado! :))

  21. septembar 27, 2008 2:48 am

    A ti si pominjala jednom da neko da predlog o chemu da se pishe, a zainteresovani da to podrze. Sada je dobar trenutak, shta mislish? :))

  22. septembar 27, 2008 3:07 am

    Da, Živković :)

    Na blogovima ako gledam nešto sa ‘profi’ strane to su samo literarna dela. A njih je malo. Pa to uglavnom i ne radim. Ako pogledaš moje komentare uočićeš to, jer ako ostavljam komentar ja to radim drugarski i sa određenom emocijom. Kritika nema emociju. Nadam se da me razumeš.

    Kada stvaram literarno delo, ja ga napišem zato što moram. Danima ga nosim u glavi, obrćem, prevrćem, oblikujem, menjam i kada me pritisne moram odmah da ga zapišem. Ili poludeh. Priču ‘Simboli’ sam napisala u 5 am i to sam morala da ustanem i da uključim računar i da zapišem. Nije htela da čeka. Tek kada sam završila (recimo oko šest, pola sedam) sam mogla da legnem da spavam i odmah sam zaspala. A mučila me je do 5 am. Ne mogu da ti opišem osećaj. Odvratan je.

    Hvala na lepim željama GG :) zaista si zlatan :)
    I ja tebi upućujem najlepše želje :)

    Uvek sam za pisanje :))) više volim kada imam društvo, jer me nateraju da pratim tok, ovako umem i da odugovlačim. Ali sam rešila i da samostalno vežbam.
    Pa, kao što već rekoh, ako neko želi, uvek sam raspoložena :)

  23. septembar 27, 2008 3:08 am

    (mada sam više za vežbe nego za pisanje na zadatu temu)

  24. septembar 27, 2008 4:03 am

    Uh, ovde ima mnogo komentara, a ja nemam vremena sve da pročitam, pa se unapred izvinjavam ako ponavljam nešto što je već bilo.
    U svakom slučaju, delim mišljenje da je dovoljno malo talenta, a mnogo rada, ali pod radom ne podrazumevam samo čitanje, čitanje i čitanje, nego pre svega želju za pisanjem i razvojem sopstvene ličnosti. Ja u osnovnoj nisam imala pojma ni običan sastav da napišem, ali me to nije ni zanimalo. Da jeste, verovatno bih se više trudila (radila?) i rezultati bi, samim tim, bili bolji.
    Sad mnogo volim da pišem i bez toga mi dan ne prolazi.
    Ne kažem da znam, već da, za promenu – želim! :)

    Divan text i sjajni komentari! Pozdrav svima!!!

  25. septembar 27, 2008 10:08 am

    Nisam rekla da ne želim da je niko pročita, već ako je i ne pročita da nema veze. Pa toliko je dobrih knjiga napisano koje nisu propraćene, čitane, prodavane, pa šta ima veze ako i moju niko ne bi pročitao. To bih uradila sebe radi, a ako bude pročitana u toliko bolje.
    A što se tiče priče, u pravu si dala sam ti i suviše slobode, a ti bi ograničenje tipa stila i forme, da vežbaš malo… E pa po meni u tome jeste stvar, pisanje je sloboda, kao i sloboda govora ili bilo čega. Nema veze, zaboravi pričicu. Naći ćeš već način da vežbaš. Želim ti puno uspeha! :D

  26. septembar 27, 2008 11:37 am

    @Pričalica: Podržavam :) Hvala na komentaru, drago mi je da si i dalje tu sa nama i uz nas :)))

    Čarolijo, izgleda nisi baš dobro razumela ovo sve. . .
    Naravno da trebaš imati svoje mišljenje, ja sam navela literaturu koja nema veze sa onim o čemu ti pričaš, pogledaj i shvatićeš o čemu govorim.
    Ne trebaš da mi zadaš šta ću vežbati, niti sam to tražila od tebe niti očekujem, zato postoje knjige (gore navedene) i instrukcije u njima. Ok, kako ti kažeš, zaboravila sam priču. Ja sam samo htela da ti ispunim želju :)
    Hvala na željama u vezi sa uspehom, takođe! :)

  27. septembar 27, 2008 6:32 pm

    Zato i volim tvoje komentare! Posebno te primedbe na pričice! :))

    Xaxaxa, nemoj da pustiš priče da te više proganjaju! :))

  28. septembar 27, 2008 8:34 pm

    Meni treba nešto što će se zvati, pisanje kad nemaš ideju…. :(

  29. septembar 27, 2008 11:16 pm

    @GG: Hehehe, hvala :) trudim se da budu konstruktivni, jer volim takve i da primam.
    Jel vidiš kako me proganjaju? Zato ih i poubijam na kraju ;) šalim se. valjda ;D

    @Punky: postoji rešenje i za to :) podseti me da ti kažem nekad kad budemo pričali.

  30. septembar 28, 2008 9:36 pm

    Zainteresovala si me za ove knjige :)
    Cim imam vremena procunjacu po gradu.

    Hvala

  31. septembar 28, 2008 10:40 pm

    Drago mi je da to čujem :)
    nema na čemu.

  32. septembar 30, 2008 4:18 am

    negde gore gore gore gore nego sto gore gore dole

    :P

  33. septembar 30, 2008 4:20 am

    „Ne trebaš“ (iz tvog komentara gore)

    ????!!!!

    Moj poen :D

  34. Djole permalink
    jun 20, 2012 4:27 pm

    wow zanimljiv članak … ja se bavim pisanjem a SF i horor su mi omiljeni žanrovi a mišljenja obožavam da razmenjujem tako da ko voli neka izvoli :)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: