Skip to content

Ko lišće čistio nije – taj ne zna šta je jesen!

oktobar 19, 2008


Lisje žuti veće po drveću,
Lisje žuti dole veće pada …

Branko Radičević



Dogovor je bio da se u deset do šest bude već ispred auta. Ok, ustala sam u pola šest. Iako sam legla u pola tri. A ko zna kada zaspala. Ali eto, preživela sam. Nekako.

Ustala sam i spremila se za deset minuta. Super, taman da vidim šta se dešava na netu, da li je sve po planu. Pregledam sve, namestim šta treba, pogledam, deset do šest. U stanu tišina, u zgradi tišina, u kvartu mislim da je samo kod mene uključeno svetlo. Otvaraju se vrata od moje sobe, okrećem se i ugledam svog oca, sa pospanom facom, u pidžami, sav zabezeknut:

  • Ti nisi ni spavala ???
  • Jesam bre, nego, deset do šest je, što nisi spreman, opet te čekam, kao i svaki put.
  • Deset do šest?! Kako li sam ja navio onaj moj sat . . .

Da, da, opet je sat u pitanju. Mada, nikada ga ne čekam duže od petnaest minuta, ali me nervira i tih petnaest, jer sam mogla da se razvlačim po krevetu u pidžami, a ne da čekam ovako. No, dobro, navikla sam već.

Šest i deset, mi kod auta. Upadamo i brm brm, do sela. Imali smo neki posao da uradimo, iskreno, mislim da me je ćale cimao više što mu je bilo mrsko sam da ide, jer je posao koji sam ja imala da uradim bio smešan. Sve ostalo su uradili ljudi koji su plaćeni za to. Al ajde, nije mi bilo teško.

U pola sedam smo na selu (jedno veliko selo, nadomak Novog Sada), on u petnaest do sedam nosi to što treba da nosi i ja ostajem sama. Eh, da sam se barem setila da odem do Dunava da prošetam, koji je na 50 metara od kuće . . . Ja u trendži, novim patikama i duksu. Šećkala sam se malo po dvorištu, videla Bellu i jedno štene (njega ili nju prvi put) koje je ostalo (ostale je uzeo vlasnik tate štenaca i prodao) i pogledam ‘voćnjak’ (tako ga zovemo jer se u tom delu dvorišta, tj tom jedinom nebetoniranom delu dvorišta, nalaze stabla različitog voća), tamo lišća dva – tri prsta. Ne znam koji mi je očin bio i kako mi pade na pamet da uzmem to da čistim. Ok, našla sam grablje za lišće koje savršeno lako kupe lišće i ‘češljaju’ travu ili kako se već to zove. Između tih petnaestak stabala je bila tona lišća mislim. Tri sata sam ja to radila psujući sebe i jesen i sve ljude koji jedu to voće, a ne sete se da dođu da se ponude da očiste lišće i ko zna šta još. Uglavnom, dok sam to radila, naučila sam nešto. A svoje iskustvo ću rado podeliti sa vama, čisto da znate, možda zatreba.

  1. Kada planiraš da čistiš lišće, nikako, ali nikako to nemoj da radiš u ranim jutarnjim satima. Skuplja se rosa, sve je vlažno, stvara se blato, lišće postaje ‘teško’.
  2. Ne obuvaj nove patike, pogotovo ako su bele.
  3. Kod čišćenja lišća sa travnate površine, u blizini drvaća sa kog je to lišće opalo i još uvek opada ne možeš biti perfekcionista. Koliko god da se trudiš da i najmanji list ‘pograbljaš’, za pet minuta (ili manje) će na isto to mesto pasti novi.
  4. Ako hoćeš da se odmoriš, NIKAKO se ne naslanjaj na drvo. Ono protestuje otresanjem novog lišća na zemlju.
  5. Sa grablji za lišće, sve što se nakupi (ja sam videla samo lišće) ni slučajno ne skidaj rukom. Ko zna da li je baš na njima ostala pseća kaka . . . (šta je dalje bilo, prećutaću)
  6. Kanta u koju bacaš lišće, svejedno što je na točkove, nije lagana. Lako se prevrne i iz nje se prospe sadržaj, te vodi računa kako ćeš je prevoziti od gomile do gomile.

Dogodovština i po. Zašto ja moram sve da naučim na teži način? Ma, već sam navikla, pa sve prihvatam sa osmehom. Samo mi je žao što nisam ponela fotoaparat da zabležim plod mog truda. Jer više nikad to neću raditi. Barem ne u jesen.

Advertisements
16 komentara leave one →
  1. oktobar 19, 2008 7:44 am

    Zasto bre nisi ponela fotoaparat? Ja u jesen najvise volim to lisce .Najlepse je da obujes „stare“patike i trcis po njemu…A cistila ga nisam,mada bi trebala…Uzivanje s mukom,muka sa uzivanjem. I lepo sto delis s nama svoje iskustvo,jer verujem da bi se i meni desilo isto,a ovako imacu u vidu kroz sta si ti prosla…Slatke muke

  2. Ominotago permalink
    oktobar 19, 2008 9:46 am

    E baš se lepo i slatko ismejah!:) Ja sam kroz sve ovo prošla negde sa pet godinica, kad više nije moglo da pomogne da „ne diram to“ i „ne radim to“ i slično. Samo meni je bilo zabavno tada, sada, pošto sve znam već napamet, onda sebi tražim nove zabave, npr. skupim lišće, pa onda napravim kišu od istog, pa ga ponovo sakupim… ili već nešto… ali ko drvo nije sadio prvo, pa i lišće kupio… ma vreme im da nauče ;)

  3. oktobar 19, 2008 10:50 am

    Kad god me vidi da čistim lišće, komšija me pita zašto lepo ne sačekam da sve opadne i pokupim ga odjednom. Možda je i u pravu.

  4. oktobar 19, 2008 11:20 am

    Ha,ha,ha…lepoti ovaj How-to! ;)

  5. oktobar 19, 2008 11:51 am

    Ciscenje lisca je super za opustanje mozga…

  6. oktobar 19, 2008 3:12 pm

    ovakav detaljan opis rada bas fino prija uz rucak :)

  7. oktobar 19, 2008 3:38 pm

    Hahahahahahahahahahaha, mogu te zamisliti, hahahahahahahahahahaha

  8. oktobar 19, 2008 6:08 pm

    Nedavno je jedna drugarica blogerka imala sjajan post o zgodama iz detinjstva i podsetila me na jedan od mojih omiljenih momenata.

    Skupiš tako lišće na gomilu, uzmeš kratak zalet, trk – i šutneš iz sve snage. Onda gledaš kao padaju „pahulje“ od lišća. Pa ih ponovo skupiš i ponovo šutiraš…

    Kad bolje razmislim, više volim da čistim sneg!

  9. oktobar 19, 2008 6:28 pm

    ja uopšte ne volim jesen… i mislim da su me slagali za datum rođenja…
    jer ako gledamo po tome, trebala bih da je obožavam….
    a kad smo kod lišća, prošle sam nedelje skupljala po naselju klincu za školu, trebalo im je da prave nešto… haaaaaaa… nešto su me čudno gledali, pitam se samo zbog čega? :)

  10. IvanB. permalink
    oktobar 19, 2008 10:24 pm

    U bre… vidi se ko je vredan.
    Aman, pa i po dvoristu oko kuce, ljudi sa namrstenim celom kupe lisce, a kamoli ti po vocnjaku.
    Odlicni su ti saveti, pogotovo onaj sa psecom kakom… hahahaha – odmah sam stvorio scenu u glavi – ti koja onako bezeknuto gledas u svoju ruku sa rasirenim prstima, kiseli izraz lica, trcis ka najblizoj cesmi da to odmah speres… (s tim sto se psovanje i dzangrizanje u sopstvenu bradu tu naravno podrazumeva) hehehhehehee

    Sto nisi obula neke cizme, cokule ili sta vec, nego u belim patikama… Hoce devojce iz grada da bude moderno :))))))
    Nego,… ja i rekoh, volim jesen samo kad je gledam s prozora, vec na prvom koraku napolju mi se smuci.
    Nisam imao dogodovstine sa kupljenjem lisca – ali jesam jednom zaglavio u selu sa kupljenjem sljiva – sad kad me neko pita uglavnom izmislim debele razloge – za svaki slucaj navedem minimum deset. :))))

  11. Charolija permalink
    oktobar 20, 2008 11:25 am

    Svaka čast Drvena. Ja nikada nisam čistila lišće, pa prema tome i ne znam šta je jesen. :D

  12. oktobar 26, 2008 10:18 pm

    @Sandra: ustala sam u pola 6, pa se nisam ni setila fotoaparata u tom momentu . . . nemoj da čistiš ako ima ko drugi, mislim da je to najbolji savet koji mogu da ti dam :D
    kao deca smo sakuljali lišće i skakali u njega . . . kako smo se samo radovali . . . mislim, da imam ekipu, da bih i sada to radila :)))

    @Ominotago: neko nauči ranije, neko kasnije :)))

    @Furious: moje komšije (ako me je iko video) garant nisu verovali svojim očima :D lol šalim se :)
    izgleda da čovek jeste u pravu, mada je meni sve lakše kada je malo, pa onda više puta, a ne jednom pa da crknem . . .

    @Punky: hehehe, bolje da si došao da pomogneš nego da se smeješ ;)))

    @Deda: moj je uvek opušten ;D
    šalim se, verujem, svaki fizički rad utiče manje-više jednako na „opuštanje mozga“

    @Prolaznik: prijatno :)))

    @Zelena vrata: hehehehehehehe, onda i razumem čemu smeh hehehehehehehehehe :D :D :D lol

    @GG: i ja više volim sneg :( ustvari, ja najviše volim sneg, tako da, šta god da je, sneg volim više . . .

    @Gaga: hehehe, ma šta te briga, neka gledaju :D

    @IvanB: „Odlicni su ti saveti, pogotovo onaj sa psecom kakom… hahahaha – odmah sam stvorio scenu u glavi – ti koja onako bezeknuto gledas u svoju ruku sa rasirenim prstima, kiseli izraz lica, trcis ka najblizoj cesmi da to odmah speres… (s tim sto se psovanje i dzangrizanje u sopstvenu bradu tu naravno podrazumeva) hehehhehehee“ – zaboravio si deo gde pomirišem ruku u neverici :D LOOOOL
    daj razloge za šljive, pa da nabrajam i ja, ako nekom padne na pamet ;) šalim se, ja voooolim da idem na selo i vooolim da se smrznem i ‘provedem’ tako :D ali samo jedan dan . . .

    @Čarolija: ima i to svoje prednosti ;)

  13. IvanB. permalink
    oktobar 27, 2008 12:17 am

    Pazi kad sam hteo to da napisem i napisao sam – mirises ruku u neverici :)))))) – ali sam ga izbacio, pomislice ljudi gledaj kakav ludak….
    Uf… sad mi je lakse :)

  14. oktobar 27, 2008 12:25 am

    aaahahahahah :D loool

    naopako, onda za mene garant misle da sam ludak ;)))

  15. oktobar 27, 2008 1:14 am

    eee stigla advokatica, a za ovo vreme napadalo lišća …

  16. oktobar 27, 2008 2:14 am

    nemoguće da ga niko nije čistio svo ovo vreme???
    svakako, moj red je prošao :P

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: