Skip to content

Vremeplov

februar 9, 2009

Trebala sam biti rođena u XIX veku. Znam to odavno. Postala sam sigurna dok sam spremala ispit iz srpske književnosti XIX veka. Ali da živim u Novom Sadu. I da imam lepu kuću i mnogo knjiga. I kočije, ako može. I mnogo sveća, i fenjera, pa da čitam i uveče. A da mogu da ležem da spavam oko 22h i da ustajem u 8h da pijem belu kafu i doručkujem domaći hleb sa pekmezom. Pa posle doručka da odmaram na terasi i igram se sa psom. Nakon ručka da idem u špacirung sokakom i sretnem Lazu Kostića koji mi se diskretno nakloni, naivno flertuje sa mnom i dođe uveče zajedno sa svojim prijateljem iz detinjstva Jovanom Jovanovićem Zmajem na štrudlu s makom, čašu vina (domaćeg) i unterhaltung. Eeee, kako bih samo uživala sa Brankom Radičevićem pored nekog potoka u prirodi! Tajno bih slala pomoć Jakovu Ignjatoviću u Karlovce, dok je u zatvoru, primila bih na konak decu Nićifora Ninkovića i obukla ih i nahranila, predavanja u Karlovcima Lukijana Mušickog ne bih propuštala. Sigurno bi me nazivali vešticom, jer nije uobičajeno da žena toliko želi da sazna o književnosti. Muškarci bi zazirali od mene i ne bi smeli da dođu da me prose, te bih uživala u devojaštvu do tridesete. Onda bih se udala za bogatog trgovca udovca, koji bi svoj život posvetio meni, a ja bih uživala u poeziji pesnika koji bi nam svako veče dolazili u goste, jer bi im moj suprug bio mecena . . .

Dugo nisam maštala o ovome. Činjenica je da sam trebala biti rođena daaavno davno, jer se ne snalazim dobro u ovom „sadašnjem“ svetu. Mada, ko zna kako bi mi bilo i u prošlosti. Možda je budućnost ključ. Mada, kako je krenulo, plašim se iste.

Na moja maštarenja su me podsetili moji drugari Ivana i Voja. Bila sam kod njih u gostima i pozvali su me na jednodnevno skitanje Karlovcima. Hehehe, mislim da su se šokirali kada sam bez razmišljanja prihvatila :)))

Karlovce poznajem relativno dobro. Pre tri godine sam imala praksu tamo i mesec dana sam odlazila u Karlovačku gimnaziju. Uspomene za neku drugu priču. U Karlovce se nije teško zaljubiti. Teško je otići iz njih i onda danima nositi kamen u stomaku.

Otišli smo autobusom do tamo. Dan je bio relativno hladan, bez sunca, što je bilo odlično za fotografisanje. Prošetali smo centrom, razgledali sve šta nas je trenutno zanimalo i uputili se do kafane u koju nas je Ivana odvela :D prave karlovačke ;))) na čašu vina . . .

Zatim smo se uputili ka Kapeli Mira (prođosmo pored Platana koji je pod zaštitom države, jer je star ako se ne varam oko 500 godina) koja je renovirana nekoliko dana pre naše posete. Malo smo lutali, ali smo je na kraju pronašli. Iako su radovi i dalje bili u toku, majstori su nas ljubazno pustili unutra. Sreća je ta, što je Voja apsolvent na katedri za istoriju, tako da sam mnogo saznala o kompletnoj istorijskoj važnosti pomenute građevine. Ceo put do gore i nazad mi je pričao o istoriskim spomenicima u Karlovcima. Nešto sam znala, nešto sam saznala :)

Posle Kapele Mira smo posetili muzej posvećen istoriji Karlovaca, Branku Radičeviću i Miliću od Mačve. Mislim da se kustos veoma iznenadila kada nas je videla :))) pregledali smo školska svedočanstva Branka Radičevića, kao i kopije rukopisa njegovih pesama, videli slike važnijih događaja u Karlovcima kao i fotografije kroz istoriju istih. Na spratu smo pregledali legat Milića od Mačve i prepuni utisaka otišli do kraja ulice.

Posle smo prošetali do Dvorske bašte, koja se nalazi na nekih petnaestak minuta od centra, gde je moja mašta dostigla vrhunac :))) konstantno sam zamišljala aristokratiju kako se šeta tuda, dok se Turci dogovaraju sa hrišćanima na drugoj strani varošice, narod zahvata vodu iz potoka, deca trče, cika, igra . . . divna prošlost. Voja je pokušao kroz osmeh da mi objasni da aristokratije i buržoazije u to doba i nije bilo . . . ali slike u mojoj glavi i dalje žive.

Siđosmo nazad u kafanu, na još koje vino i pre mraka na voz i u Novi Sad.

Bilo mi je divno. Žao mi je što je bilo toliko hladno, ali nismo mogli lepše vreme poželeti početkom februara. Svima od srca preporučujem da posete Karlovce van Grožđebala kada liči na vašar i svi su pijani. Nismo posetili Muzej pčelarstva, nadam se da sledeći put hoćemo.

p.s. ne mogu fotografije da organizujem po redosledu kojim smo išli :/

11 komentara leave one →
  1. februar 9, 2009 9:08 am

    Bio sam u Karlovcima, prelepo mesto…ali nisam mogao da imam taj doživljaj lepote kakav je imao moj otac, on je u Karlovcima srednju završio…

  2. februar 9, 2009 10:13 am

    Lepo mesto Karlovac. Znaš šta, nažalost u ovoj državi se malo putuje. Mislim da nemamo tradiciju putovanja, a sada ni para za tako nešto. Smatram da je ova tema bogata ne samo za razmenu mišljenja, već za ozbiljna razmatranja na nekim višim nivoima.

  3. prokka permalink
    februar 9, 2009 1:49 pm

    Sjajno maštanje o prošlosti. Baš si me uvukla u priču i na tren i ja zamislih da sam tamo negde i da divanim na verandi pušeći lulu i ljubazno se javljajući prolaznicima prijateljima.

    Mislim da pare nisu toliki problem koliko volja i nenaviknutost da se mrdamo iz svojih gradova. Mislim da ima toliko predivnih mesta u Srbiji da se iskreno radujem tome što ću ove godine bar neka od njih posetiti. Takvi su mi barem planovi :)

  4. dudaelixir permalink
    februar 9, 2009 11:19 pm

    Oj Karlovci, mesto moje drago (ako se ne varam),
    ko detence dosao sam amo, ih, ne pricaj mi nista. Isla sam u tu cuvenu Karlovacku gimnaziju, ali nisam bila bas duge pameti, kada je trebalo uciti i zavrsiti je. No, secam se tih divnih dana, drugara, profesora. Moja tadasnja razredna, radi i sada u Novom Sadu, srecem je i redovno se lepo izdivanimo. A voda sa „4 lava“, a? Doduse, nemam pojma da li jos pije sa nje, jer nisam bila godinama tamo, od kako su sredjeni Sremski Karlovci!

  5. februar 10, 2009 4:33 pm

    @Punky: blago njemu . . . neću da priznam, ali mi je jako krivo što nisam išla u Karlovačku gimnaziju . . .

    @Grande: na faxu sam išla na ekskurzije po našoj zemlji . . . itekako ima šta da se vidi . . . prelepa je . . .

    @Prokka: ehehehe daaaa :D lula i smoking! :D jel da da je savršeno? :D
    lenji smo druže . . . lenji . . . od srca ti želim da ispuniš sve planove i da nam približiš destinacije koje obiđeš :)))

    @Duda: ne varaš se! :D divni su . . . i nisu daleko :) ako si za, sledeći put možemo zajedno ići, nije potrebno mnogo novaca, samo dobra volja . . .

    Oj, Karlovci, mesto moje drago

    Oj, Karlovci, mesto moje drago,
    K’o detence došao sam amo,
    Igra beše jedino mi blago,
    Slatko zvah ja med i smokvu samo.
    Dete malo-golušavo tiče,
    Dođe tiče, pa se tu naviče,
    Ovde, ovde, gde krioce malo
    Prvi put je sretno ogledalo,
    Ispočetka od grane do grane,
    Od drveta jednog do drugoga,
    Dok je smelo setiti se strane,
    Setiti se neba visokoga,
    Dok je moglo krila svoja laka
    Nebu dići, tamo pod oblaka.

    Pod nebo se dig’o ptić i sada,
    Al’ veseo nije k’o nekada;

    Gleda dole, reku, vrelo, luga,
    Drva, žbune, gore i vrleti,
    Pa mu s’čine do toliko druga,
    Do toliko uspomena sveti’,
    S kime dane prelepo probavi,
    Pa ih sada mora da ostavi.
    Teško mu se, teško rastaviti,
    Ali šta će kada mora biti!
    Za njih srce njemu mlado tuče,
    Ali nešto na daleko vuče,
    On ne može odoleti,
    Pa se vine i u svet poleti.

    Oj, Karlovci, lepo l’ živeh tude,
    Al’ šta mora biti – neka bude,
    Ta i mene nešto dalje vuče,
    Evo, pružam svoga raja ključe.
    Pa kada bih im’o kaku želju,
    Jednu b’ im’o samo, ali velju;
    Kad bi tako smanjio se tudi
    Da te mogu pritisnut’ na grudi,
    Ta na grudi i na svoja usta
    Oh, željice, ala si mi pusta!

    (Branko Radičević, Đački rasranak, 1844)

  6. dudaelixir permalink
    februar 10, 2009 11:32 pm

    Slazem se, ici cemo cim se malo ovremeni. Na prolece, pa da sedimo pored Dunava, pricamo ili cutimo, a Dunav tece, tece!

  7. milana permalink
    februar 11, 2009 4:44 pm

    cao marija,
    nismo se godinama videle…lepo si napisala to o karlovcima. ja sam isla u karlovacku i mnoge lepe uspomene me vezu za to mesto. karlovci su stvarno nesto posebno. tamo imam osecaj kao da se nista ne menja al u pozitivnom smislu :)
    e da, nije cudo sto vas je ivana odvela u kafanu na vino haha :)
    jako mi se svidja tvoj blog..svaka cast na mastovitosti i kreativnosti :)
    puno pozdrava iz berlina
    kiss

  8. februar 12, 2009 3:29 am

    Milana, mnogo me je obradovao tvoj komentar :)))
    zaista, bilo nam je super . . . a kafana je bila cilj, još je bilo interesantnije što su mi njih dvoje pričali gde su se šetali dok se nisu smuvali . . . :)

    dugo se nismo videle, kada budeš dolazila u NS, ako budeš imala vremena, javi se :)))

    veliki pozdrav i veliki poljubac za tebe!

    p.s. hvala na lepim rečima za blog, trudim se :)

  9. Violeta permalink
    februar 23, 2009 7:57 pm

    Cao Marija,

    Samo da te pozdravim. Violeta

  10. februar 24, 2009 9:24 am

    pozdrav Violeta!

  11. darko84 permalink
    septembar 6, 2010 8:37 pm

    Hvala

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: