Skip to content

Bez emocije

april 19, 2009
tags:

Izvukao sam i poslednji papir iz štampača. Bio sam već obuven, te sam ga samo stavio u fasciklu i krenuo. Sunce je bilo visoko i, iako sam imao tamne naočare, smetalo mi je. Udahnuo sam duboko. Sve je mirisalo na proleće.

Danima tražim posao, idem na razgovore, prepravljam CV, smeškam se, cimam. Nigde ništa. Nemam vezu da me progura, nemam novac da potplatim.

Sada mi se i ne ide. Umoran sam. Slabo spavam. Stalno sam ispred računara. Ne mogu da mu se oduprem.

Razmišljam o slovnoj grešci koju sam napravio. Da li će ostaviti pogrešan utisak. Vazduh i sunce me omamljuju. Postaje mi svejedno. Mp4 u ušima.

Skrećem levo u ulicu garaža. Tako smo je zvali kada smo bili mali. Dužinom većeg dela ulice se nalaze garaže. Misli stagniraju, otišle su sa povetarcem. Počinje pesma Ostajem sam od Kud idijota.

Na kraju ulice se zaustavlja beli auto, iz njega izlazi devojka, zatvara vrata i kreće ka meni. Daleko je. Auto odlazi. Nešto me je preseklo u stomaku. Gledam u siluetu. Ne vidim lice. Idemo jedno drugom u susret. Stomak mi se i dalje grči. Osetio sam je.

Prilazi mi, smeška se. Vadim slušalice iz ušiju. Približava se. Poljubac u obraz.

  • Gde si ti?
  • Evo me. Šta ima?
  • Ništa, idem kući. Kod tebe?
  • Ništa, idem na razgovor za posao. Diplomirao sam.
  • Kada?
  • U januaru.
  • Čestitam.
  • Hvala.
  • Zvala sam te.
  • Kada?
  • Pre dva meseca. Nisi bio dostupan.
  • Promenio sam broj. Trebalo ti je nešto?
  • Htela sam da te vidim. Tvoji diskovi su i dalje kod mene.
  • Nema veze, zadrži ih.

Nisam je video više od pola godine. Promenila se. Ugojila. Obrve su joj drugačije. Osmeh stran. Pokreti. Kosa joj je porasla. I dalje je bordo. Postala mi je nepoznata. Gutao sam je očima. Pokušavao da se setim vremena kada sam živeo od mirisa njene kose i ukusa njene kože. Preko sedam godina. Nisam uspevao. Jednostavno je isparila. Izbledela. Ali grč u stomaku nije popuštao. Sekunde su prolazile rastegnuto, kao da me namerno pogađaju u bolno mesto.

  • Dobro. Moram da idem. Nikola me čeka ispred zgrade.
  • Dobro.

Krenula je. Nastavio sam još nekoliko koraka i okrenuo se za njom. Kosa, koja joj je bila do pola leđa se pomerala i padala kako je hodala. Preboleo sam je, ali grč i dalje nije popuštao. Kod garaža sam skrenuo levo, pa opet levo i vratio se u stan. Utrčao sam u kupatilo i povratio.

KUD IDIJOTI  –  Ostajem sam

Dosao sam kuci kao obicno
Jos uvijek nisam nista slutio
Poceo sam raditi ono sto bih
I svaki drugi dan.

Malo novih vijesti, da cujem radio
Trgnuo sam nesto i zapalio
Jos se uvijek nisam sjecao
Sta si jutros rekla.

Nesto me razderalo unutra kada sam shvatio
Nesto me udarilo u grudi, dobro sam znao sta je to
Nesto me razdiralo unutra kada si otisla
To je strah, strah
Samo obican strah da ostajem sam.

Malo novih vijesti, da cujem radio
Trgnuo sam nesto i zapalio
Jos se uvijek nisam sjecao
Sta si jutros rekla.

Nesto me razderalo unutra kada sam shvatio
Nesto me udarilo u grudi, dobro sam znao sta je to
Nesto me razdiralo unutra kada si otisla
To je strah, strah
Samo obican strah da ostajem sam.

25 komentara leave one →
  1. april 19, 2009 8:58 pm

    Eeee nekako to kad stegne i stisne u stomaku nikada i ne može da prođe, pa ma koliko godina se nanizalo. Hvala za pesmu. :D

  2. april 19, 2009 9:02 pm

    Jedino što nisam diplomirao… i ne zove se Nikola…
    sve ostalo je.. huh…

  3. april 19, 2009 10:14 pm

    @Charolija: ne može Ivana . . . ne može nikada . . .
    nema na čemu, hvala tebi za program . . . opet :D

    @Slavko: :((((((((((((((((((((((((

  4. april 19, 2009 11:06 pm

    Dobar post, vidi se školovano pero.

  5. april 20, 2009 2:30 am

    @Grande: hvala :)))

  6. april 20, 2009 2:55 am

    Zaista lep tekst si napisala. Slazem se sa Grande, vidi se da je to skolovano pero.

  7. april 20, 2009 10:30 am

    Kako su diskovi nevazni u nasim zivotima???

  8. april 20, 2009 12:52 pm

    @IvanB: hvala :)))

    @Deda: naspram nje jesu . . .

  9. april 20, 2009 10:54 pm

    Sve je nevažno, naspram nje … :((

  10. april 21, 2009 1:00 am

    @Suske: i sve su vile, ma sve su kraljice . . . :(((

  11. april 21, 2009 12:05 pm

    Lepo napisano.

  12. mlst permalink
    april 21, 2009 11:12 pm

    mrzim mp4 :)

  13. april 22, 2009 5:31 am

    Izvini to ovde pišem, ali bojao sam se da nećeš videti komentar ako ga ostavim na postu starom par meseci.
    Naime, tražeći po netu knjige koje bi mi pomogle u pisanju naleteo sam na tvoj post „Kreativno pisanje proze“ i to je bilo odpriliko ono što sam i tražio. Knjigu Doroteje Brend već imam, a za ostale dve nisam čuo i radujem se čitanju i vežbanju (čim nađem te knjige). =)
    Hvala ti na lepom postu, jer sem što si mi dala naslove knjiga koje sam tražio, dala si mi i mali uvid u fakultet koji želim da upišem.

  14. april 23, 2009 2:57 am

    @zelena: hvala

    @mlst: ok :)

    @ilay: dobro mi došao na blog. nema potrebe da se izvinjavaš, veoma mi je drago da sam uspela da ti pomognem. kreativno pisanje je odlična vežba za učenje veštine pisanja. ako te još nešto zanima, slobodno se javi na mail :))) nadam se da ti se dopadaju i moji ostali postovi :)
    i jedna napomena. ukoliko planiraš da upišeš književnost spremi se na to da nećeš pisati na fakultetu . . .

  15. dudaelixir permalink
    april 26, 2009 5:22 pm

    Divan tekst, zaista! Ali, ljudi moji, taj grc nestane, verujte mi, samo treba da prodje dovoljno vremena. Govorim iz iskustva. 18 godina braka, 2 dece, a vec godinama, kada ga sretnem, nista, nista, nista. Mislim da svaki drugi prolaznik izazove bar neke emocije kod mene, ali on, NIKAKO! Cak mi ga nije ni zao. Budem besna kada pricam o tome koliko godina nije video svoje dete, naravno i tu mi se zgrci stomak, od nepravde, ne od ljubavi! Eto, toliko od mene!

  16. april 27, 2009 2:49 am

    I ja se slazem da se primeti da si skolovana za ovo,ali i da mi se ne dopada tekst,imao bi sve moje simpatije zbog kud idijota :)

  17. Gil-galad permalink
    april 29, 2009 2:43 am

    Nešto nisam siguran da je ovo sve… :D

    Elem, znaš moje mišljenje o tvojim pričama i jako me raduje to što posle dužeg vremena vidim jednu novu.

  18. septembar 26, 2009 8:08 pm

    Naj pre čestitam za Blogopediju. Ja krenoh sa čitanjem ostalih tekstova iz Blogopedije pa evo dođoh i do tebe.
    Poznata mi je situacija iz posta i ja ipak mislim da je to normalna reakcija. 7 godina zajedničkog života ostavlja neizbrisive tragove na duši. I tako, bez obzira na protok vremena, susret sa bivšim ljubavima, sa osobama sa kojima smo nekad delili intimu, dobro i loše, poslednju cigaretu, ne može nas ostaviti ravnodušnim jer su se osećanja u vezi njih usadila i urezala u našu dušu zauvek. Uvek ćemo ih pamtiti bez obzira kolko da se trudimo da zaboravimo. A pri slučajnom susretu, uvek će se okretati stomak. ;)

  19. oktobar 1, 2009 9:02 am

    @GG: Hvala :))) ređe pišem, više lenjost i nedostatak vremena nego nedostatak ideja . . .

    @Duda: Verujem . . . emociju treba isključiti ako je iakko moguće . . . a za to je potrebno vreme i mnogo, mnogo snage i zrelosti . . .

    @Magi: hvala :)

    @Reminde: hvala na čestitkama :) potpuno se slažem sa tvojim komentarom . . . stomak se okrene i pri pomisli . . .

Trackbacks

  1. Bašta Balkana » Blog Archive » Blogopedija 2009 – selekcija postova regionalnih blogova
  2. Charolija » Mala informacija II
  3. Blogopedija 2009 « Miljan Ristić i njegova reč
  4. Muzika u Blogopediji - Moj svet muzike
  5. BlogOpen i njegova deca | Bedno Piskaralo
  6. Blogopedija 2009 « BlogOpen

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: