Skip to content

Ima li nečeg bržeg od svetlosti?

avgust 5, 2009

Fiziku nisam volela isključivo zbog lošeg pristupa profesora. Tačnije, nisam je razumela. Međutim, izuzetno sam radoznala, tako da mi različite stvari padaju na pamet, ali nažalost, nisam uvek u poziciji da odgovorim na pitanja koja sama sebi postavim. Zamolila sam Milana da mi odgovori i on je to sa mnogo posvećenosti i ljubaznosti uradio, da sam ostala bez reči. Da mi je neko kao on predavao fiziku, definitivno bih to studirala :) Ovako lep odgovor nije smeo da ostane u okviru mog inboxa, te je dogovoru sa Milanom pred vama :)  još jednom veliko hvala :)

Advokat Drveni  коме: mm

Ćao :)

Hvala ti što mi izlaziš u susret, fizika nije bila moja oblast u toku školovanja, ali me u poslednje vreme izuzetno zanimaju neke stvari, pogotovo ako me nešto ‘zagolica’ (radoznala sam). Desi se da danima razmišljam o nečemu, međutim, zbog nedovoljnog ili veoma šturog teorijskog znanja ne mogu da dođem do zaključka.

Znaš da smo vodili decu u planetarijum i opservatoriju i tada smo imali lepo predavanje od strane dva fina čoveka. Drugi nam je bio bliži po godinama, ali i veoma prilagodljiv deci, tako da im je ispričao niz interesantnih pričica (mislim da sam ja tamo bila ubedljivo najviše oduševljena istim :D ). Uglavnom, potrudio se da objasni deci pojam svetlosne godine. Naveo je primer neke daleke galaksije (Andropeja, Andromeja, Andrenešto, zaboravila sam) i kao, ako ima prijatelja tamo, i ako ga nazove, koliko će dugo putovati zvuk do njega. I fino je on to nama svima objasnio, ali mi tada nije palo na pamet da ga pitam, ovo jednostavno pitanje koje me straaašno zanima, a verujem da je tebi banalno i smešno.

Da li mi moramo da čekamo dva miliona godina da se nam stigne to „halo“ od našeg prijatelja zato što nemamo tehnologiju koja može taj proces da ubrza (znamo da je brzina zvuka najveća izmerena brzina, možda postoji neka koju nismo izmerili/pronašli) ili jednostavno po zakonima fizike nije moguće da ga brže dobijemo?

hvala ti mnoooogooooo,

Marija :)

mm  коме: мени

Ćaos,

Pitanje uopšte nije smešno, do 1905 godine monogo je mučilo sve fizičare širom sveta. Imali su različite „luckaste“ teorije, ali objašnjenjenja im baš nisu polazila za rukom.

Tek te godine jedan pametni mladić pokrenuo je revoluciju u razmišljanju fizičara, i uopšte pogledu na svet. Taj mladić bio je samo službenik u Švajcarskoj, radio je u patentnom zavodu. Nije bio naročito poznat, ne baš sjajajn student, dobar violinista, pokušao je da nađe posao na mnogim univerzitetima ali nije ima uspeha. U pauzi posla analizirao je radove savremenika i prethodnika i uvideo je gde su oni grešili. Objavio je jedan rad pod naslovom „O elektrodinamici teta u kretanju“, bez jedne jedine reference. Reakcija u prvom trenutku bila je katastrofalna, mnogo kritika, ali… ubrzo se situacija promenila.

Taj nepoznati mladić bio je Albert Ajnštajn, a rad sa ovim čudnim naslovom bila je specijalna teorija relativnosti (STR).

Upravo je STR dala odgovor na pitanje koje si postavila, i mnoga druga pitanja. U vreme pre STR smatralo se da je maximalna brzina kojom nešto može da se kreće neograničena. Mislilo se da je jedino obezbedimo dovoljno snažan motor i možemo da idemo koliko god brzo želimo. Smatralo se i da je brzina svetlosti beskonačna, tj. da se svetlost prenosi trenutno.

Ajnštajn je to promenio. Pokazao je da ne samo da je brzina svetlosti konstantna, konačna, i to je maximalna brzina kojom se može preneti neka informacija u našem univerzumu.

Šta god radili, koliko god snažan motor napravili brže od toga ne možemo. Približavanje brzini svetlosti prate i neki čudni efekti – vreme usporava, dužina se smanjuje, masa raste. Kada telo dostigne brzinu svetlosti za njega vreme prestaje da teče, dužina mu postaje jednaka nuli, masa postaje beskonačna. Dalje nema :)

Sa ovakivim zaključima logično je što su svi smatrali da je STR naučna fantastika i da nema veze sa stvarnošću. Ipak, na strani STR bila je jedna mnogo bitna stvar – dokazi. Svi experimenti koje je Ajnštajn predvideo, kao i mnogi drugi, slagali su se sa teorijom. Danas još uvek ima mnogo onih koji misle da je Ajnštajn pogrešio, ali u među njima nema mnogo onih koji imaju veze sa fizikom. Takođe, savremeni svet je gotovo nezamisliv bez STR – položaji satelita, GPS, akceleratori u institutima i medicini, sve to ne može da radi bez STR.

Upravo zbog „čika“ Ajnštajna i STR moramo da čekamo 2 milijarde godina da naša poruka stigne do komšije u Andromedi, a posle toga još toliko da stigne i njegov odgovor. Naš najbrži „golub pismonoša“ – svetlost, ne može brže niti će ikada moći.

Slična situacija je i u našem bližem komšiluku – svetlost sa Sunca putuje oko 8 minuta, do meseca 1 sekundu, a oni srećnici u NASA-i koji „igraju“ video igrice sa roverima na Marsu moraju da čekaju i više od deset minuta da naredbe stignu do robota.

Zbog ovoga se često rečenica „sve je relativno“ dopuni sa „osim brzine svetlosti“, ona je uvek ista i maximalna. Granica koju najverovatnije nikada nećemo moći da pređemo.

Naravno, pomenula si zvuk. On je mnogo sporiji i ako nema atmosfere (vazduha, vode, čvrstog tela), a u svemiru toga nema, zvuk ne može da se prostire. Zvuk se uvek pretvara u struju i svetlost, pa zbog toga glas putuje mnogo većom brzinom od brzine zvuka.

Ako te nekad ne mrzi da čitaš, mnogo opširnije i relativnosti: http://www.mmilan.com/ajnstajn-za-pocetnike/

Šta god da je još nejasno piši :)

Milan

Nadam se da ste uživali i nešto i naučili :)

Za još mnogo interesantnih informacija posetite Milanov blog  „O životu, univerzumu i svemu ostalom“

23 komentara leave one →
  1. avgust 5, 2009 1:48 am

    Prvi put u zivotu mi je fizika bila zanimljiva.
    Tacno ne mogu da verujem da sam ovo napisala! :))

  2. avgust 5, 2009 2:06 am

    Ijaoj, što volim ovakve teme :D

    Ovako, to da je nemoguće putovati brže od svetlosti je tačno. Međutim, postoji tu još nešto što Milan nije rekao, verovatno zato što još nema konkretnih saznanja i dokaza, ali moguće je putovati tako da IZGLEDA kao da se ide brže od svetlosti.

    Postoje teorije o više dimenzija i o paralelnim svetovima (npr. teorija struna tvrdi da, pored 3 prostorne, postoji još 8 drugih dimenzija) i, ako se te teorije ubace u priču kao tačne, onda stvari kao što su putovanje kroz vreme, teleportacija ili putovanje brže od svetlosti deluju moguće.

    Recimo, čuveni primer sa mravima i papirom. Zamisli mrava na papiru, tj. mrava koji je na jednoj ivici položenog lista papira, i on sad treba da prepešači do suprotne ivice. Mrav ne može da pešači brže nego što mu konstitucija dozvoljava. Taj list papira je njegov svet. Međutim, ako mrav nađe način da, recimo, telepatijom nekom čoveku naredi da taj papir savije, tako da se ivica na kojoj se mrav nalazi, i ivica na koju on treba da dođe poklope, mrav može, umesto da pešači preko celog lista, samo zakorači sa jedne na drugu ivicu koje su dodirnute. Da se na tom papiru nalazi još 5, 6 mrava koji to posmatraju, oni bi bili u fazonu „WTF!!! Otkud on tamo, nemoguće da je za 0.1 mikrosekundu prepešačio 30cm! To se kosi sa zakonima fizike!“ :]

    Ya bolje razumevanje teorija o postojanju više dimenzija, pogledaj ove odlične klipove:



  3. dijica permalink
    avgust 5, 2009 2:08 am

    Volela sam fiziku, ali sam uvek bila u „taboru hemičara“. Uglavnom sam znala sve što sam pročitala, ali baš zbog toga mogu da potvrdim da je ovo jedna od lepših verzija koju sam čula, i na tome zahvaljujem svom drugu sa TwittupNI Milanu, a tebi Drvenko hvala na tome što si takva kakva jesi. Da spakujemo tvoju energiju možda bi se Milan predomislio i ipak smislio kako da brže stignemo do komšiluka u Andromedi na kafu :)
    Pozz

  4. avgust 5, 2009 2:18 am

    @Aurora Borealis & @Drveni Advokat
    Baš mi je drago što vam se sviđa objašnjenje, a i fizika :)

    @SadClown
    Mislim da ovaj odgovor nije mesto za ozbiljnije analize, već je metodičke prirode, pa ću da probam da budem što je moguće kraći :)

    Od uvek mi se siđao taj primer sa mravom (ili slični njemu) ali postoji jedan problem, zbog koga je to nemoguće – da bi to teoretski funkcionisalo neophodna je crna rupa, a ne bih voleo da budem na mestu nečega što upada u crnu rupu. Možda ti je poznata „no hair“ teorija, primeni je na jadnog mrava :)

    Teorija struna je ok, više dimenzija je ok sa teorijske strane ali ne na energijama koje sad vladaju u univerzumu. Period od 10 milijarditih delova sekunde nakon velikog praska i ranije i energije od 10+TeV su neka druga priča, ali experimentalna provera i naročito primena toga su za sada samo u domenu SF.

  5. avgust 5, 2009 2:20 am

    Ja potpisujem Aurorin post. Stvarno ne podnosim fiziku, nikada je nisam volela, čak sam, videvši naslov, razmišljala da li da pročitam tekst.
    Ali, s obzirom da te poznajem i da znam da uvek imaš nešto pametno da kažeš, reših da pročitam.
    Nisam trepnula čitajući Milanov odgovor. Svaka čast i hvala, mnogo!!! :)

  6. avgust 5, 2009 2:20 am

    @dijica
    Hehehe, napravio sam ja uređaj za teleportaciju ali nevaljali Kinezi ne mogu da naprave dovoljan broj baterija da bi radio :)

  7. avgust 5, 2009 9:19 am

    Mislim, sve je to okej, ali tamo gde svetlost putuje godinama – ja u mislima bio još juče! Ima li nečeg bržeg od misli?

  8. avgust 5, 2009 12:42 pm

    Brzina misli je jedan od poznatijih urbanih mitova. Mnogo toga je brže od misli.

    Razmišljanje, kao i mnogo toga u ljudskom organizmu, je proces u kome učestvuju različiti električni impulsi. Brzina ovih impulsa je mnogo manja od brzine električne struje i kreće se u relativno velikom intervalu, od 0,5 do 200 m/s.

  9. avgust 5, 2009 2:35 pm

    Zar nauka moze objasniti i znati brzinu misli? Kako?

  10. avgust 5, 2009 3:19 pm

    Milane, nisam za polemiku, naročito ne na tudjem blogu, pročitaj još jednom… ja u mislima bio tamo gde će svetlost tek za koju godinu da stigne; i moram dodati za kraj: Kako zajebati umetničku misao?

  11. avgust 5, 2009 8:40 pm

    @zelenavrata
    Tako što da bi razmišljanje postojalo mora da se desi neka hemijska reakcija ili da neki elektron pređe sa jednog na drugo mesto. Brzina nervnih impulsa je nešto što bez problema može da se izmeri i to sa velikom tačnošću.

  12. avgust 5, 2009 8:43 pm

    @Stevo „Kako zajebati umetničku misao?“
    Lepo, onim što već piše u tekstu „prenošenje informacije“. Maštanje ne prenosi informacije, ali je ipak mnogo zanimljiva i korisna stvar čak i za nauku :)

  13. stevo permalink
    avgust 5, 2009 9:13 pm

    Milane, očito ne kapiraš o čemu ja govorim pa ajde da ovako kažem: Moje misli su bile na takvim mestima gde svetlost ama ni da priviri kamoli da stigne, no očito je da umetnost, a to je mašta, prenosi informacije, medjutim postoje ljudi koji ne kapiraju umetnost jer ona se ne meri svetlosnim sekundama; umetnost i mašta su večnost, a misliš li da će brzina svetlosti imati ikada brzinu večnosti? Žao mi je, suvoparno računanje brzine svetlosti je sporije od umetničke misli. No, da ti olakšam, dok ti računaš koliko vremena treba svetlosti da stigne i neku zabit svekolikog svemira, ja se u mislima već nalazim tamo. Pozdravljam!

  14. avgust 5, 2009 10:00 pm

    Hvala ti Milane na ovako divnom i jednostavnom objašnjenju a ujedno sam dobila i odgovor na to koliko je „misao“ brza! Pozdrav! :)

  15. avgust 8, 2009 2:03 pm

    hehe hvala Milanu i što je odgovarao na komentare :)))

  16. Gil-galad permalink
    avgust 9, 2009 4:37 pm

    Bash lepo objashnjenje, kao da sam prochitao neki od tekstova iz Politikinog Zabavnika, koje prosto obozavam! Nauka je divna onda kada neko ume ovako lepo da je prenese! :D

    Podsetiste me sad… U osnovnoj mi je razredna bila fizicharka, a u gimnaziji dve razredne – josh dve fizicharke. Svaka se na neki svoj nachin trudila da nam priblizi materiju, no znate vec i sami da je interesovanje za prirodne nauke u shkoli nekako najmanje.

    Relativno sam voleo fiziku, ali meni to ne da nije lezalo… Tako sam u prvom gimnazije ishao na dopunsku, da bih skrpio neku debilishka dvojku, i na dodatnu iz astronomije. Show! :D

  17. avgust 10, 2009 10:00 pm

    Nisam očekivao da će ovaj tekst toliko da vam se sviđa. Hvala.

    @drveniadvokat
    Hvala na pitanju :D

    @stevo
    Hajde donesi mi jabuku iz susedne galaksije, video sam da su bolje nego na ovoj pijaci iza ćoška :)

  18. stevo permalink
    avgust 11, 2009 9:49 am

    @milan: Nema frke druže, čim brzinom svetlosti dokažeš da jabuke postoje u susednoj galaksiji ;)

  19. avgust 24, 2009 10:56 pm

    Odavno se ovde pričalo o ovoj zanimljivoj temi, ali moram da kažem da mi se jako svidelo. :D

  20. mart 1, 2010 9:15 am

    Život ljudi koji imaju talent ili strast prema nečem je izuzetno obogaćen. Milane, zaista me raduje kada vidim s kakvim entuzijazmom pišes o fizici i mislim da si u stanju da daš značajan doprinos u toj oblasti.

    Fizika je veoma važna i ja i ne pokušavam da je omalovažim, ali se ipak ne trebaju prenebregnuti ni njeni izvesni nedostaci ili njena ograničenost oblikom i pojavom ili samo mehaničkim zakonitostima fizičke egzistencije. Očigledan primer za to su već pomenute misli i „prenos informacija“.

    Sve što smo mi u stanju da otkrijemo s fizikom je pojavni proces mišljenja ili prenošenja informacija. Medjutim, šta je suština mišljenja? Od kuda te informacije potiču ili odakle se prenose? Mi primećujemo da električni impulsi, razne hemikalije kao i doliv krvi u mozak itd., omogućavaju njihov prenos, ali šta su misli ili svest?

    Svest nije ni materija ni energija već zaseban entitet sa suštinskim zakonitostima postojanja u kojima se i krije misterija života i postojanja što ja opširno obrazlažem na mom blogu. I kao što se kaže: „Nije znanje znanje znati već je znanje znanje dati.“ Ti očigledno uspevaš u tome, zato nastavi da i dalje pišes. Želim ti mnogo sreće i uspeha i sve najbolje.

    • Gidzi permalink
      april 19, 2010 10:19 pm

      Milane,odlicno objsanjenje,ako stvari posmatramo sa materijalisticke strane.Verovatno je brzina svetlosti materiajlno najveca moguca brzina,ali odakle Ajnstanu uopste ideja da razmislja o istoj?Odgovori mi na ovo pitanje sa fizickog,izmerljivog stanovista.Inace za misli ne postoji zakonomernost,tj. misao se ne moze izmeriti.Ono o cemu ti govoris je samo hemijska manifestacija istih.Pozdrav i zelim ti uspeh u daljem radu.

  21. maj 2, 2010 10:05 pm

    Izvinjavam se što kasnim sa odgovorom…

    Zahvaljujem se za komentare :) Napomenuo bih samo da je teško Ajnštajnov način razmišljanja i rad teško svrstati u materijaliste, pošto je suština njegovog rada ležala upravo u idejama koje su tada mnogi (većina) smatrali nematerijalističkim nerealnim i besmislenim, a bazu teorije relativnosti činili misaoni eksperimenti. Dosta toga, u pogledu provere i primene, se promenilo u poslednjih 100 godina ali moge stvari su još uvek ostale misterija i daleko su od naših čula i zdravog razuma, ali to ne znači da ne postoje i ne funkcionišu.

    Poslednja faza njegovog rada, teorija svega, kako se često naziva, je prava „egzitika“ i bliža je filozofiji (pomešanoj sa „užasnim“ formulama) nego fizici. Ovo je moje mišljenje, mnogi fizičari ne misle tako već uporno rade na sličnim stvarima. Meni je teorija svega i težnja ka takvoj teoriji deliumično i potcenjivanje „Prirode“, mislim da svet nije toliko jednostavan da bi mogao da se opiše nekim formulama, koliko god one bile komplikovane.

    Razlog za nastanak specijalne teorije relativnosti su problemi koji su tada bili prisutni. Pre svega veza između elektromagnetizma i optike (veza talasa i svetlosti) i tzv. Majkelson Morlijev eksperiment. MM eksperiment je pokazao da brzina svetlosti ne zavisi od pravca kretanja niti od brzine izvora, što je bio (i jeste) slučaj s asvim drugim i tada i sad poznatim brzinama i kretanjima. To je bio razlog da se o svetlosti razmišlja na drugačiji način.

    U savremenoj fizici postoji ideja o česticama koje se kreću jedino brže od svetlosti, i nikada ne mogu da uspore na manju brzinu, ali to je delako od provere i za sada je samo „misao“, a do kada videćemo :)

Trackbacks

  1. Ima li nečeg bržeg od svetlosti? | O životu, univerzumu i svemu ostalom

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: