Skip to content

Uskrs

april 4, 2010

Jesam, pravila sam gnezdo . . . i to kakvo gnezdo! Otvorila sam uspomene i ponovo se vratila više od dvadeset godina unazad.

Veliki petak. Imam između četiri i osam godina (mislim da su mi posle rekli da nema Zeke). Imali smo divnu, veliku pletenu korpu, nalik ovoj *, nešto manja, sa oblim ivicama, koja mi je služila za sakupljanje trave od koje smo kasnije zajedno  pravile gnezdo. Dakle, mama mi je tada objasnila da, što veće i lepše gnezdo napravim, Zeka će mi doneti više jaja. Pokloni su, kao i kod Deda Mraza bili uslovljeni ‘dobrotom’ i ’slušanjem’.

Šta se ustvari dešavalo. Živele smo na drugom spratu i kuhinjski prozor je bio okrenut ka dvorištu. Tamo se nalazila mala livada i negde u vreme Uskrsa je već bilo dovoljno trave za ubrati. Posle doručka mi je mama davala tu pletenu korpu i slala me na tu livadu da berem travu za gnezdo. Sva srećna sam odlazila i provodila pola sata, pa i tri četvrtine sata berući travu. Za to vreme je moja mama farbala jaja i motrila na mene sa prozora (ipak sam bila mala, a i da ne dođem kući i ne vidim da to farba ona, a ne Zeka). Kada bi mi dosadilo ili bih se umorila vikala sam:

  • Maaamaaa, jel ovo dosta?

Podižući korpu u vis, da ona bolje vidi.

A mama, ako nije stigla da ofarba sva jaja je odgovarala:

  • Nije, moraš još nabrati, da mu napravimo veliko gnezdo, da sva jaja stanu.

Kada bi završila sa farbanjem i ukrašavanjem jaja, zvala me je da se vratim u stan, jer “je sada dosta trave” i možemo da napravimo lepo gnezdo. Onda smo zajedno pravile gnezdo i ukrašavale ga, da bi Zeka znao gde da ostavi jaja i poklone. Na Uskrs smo se rano budili, jer smo svake godine putovali kod tetke, tatine sestre, u Šumadiju. I svake godine me je čekala puna korpa jaja, ni manje ni više nego sto komada, sto šarenih, nijedno isto . . . i pored pune korpe šarenih jaja pokloni. I to, kako je Miss Cybernaut rekla, bolji nego kad ih je Deda Mraz donosio tj sa više slatkiša i nekako svečaniji, vredniji. Ili kako je duhovito primetio Novinarska patka

Ovoliki trud moje mame svakako nije ostao zaboravljen i imao je veliki udeo u oblikovanju i stvaranju moje ličnosti. Opet želim da joj kažem: “Hvala što si bila najbolja mama na svetu. I dalje to jesi. Volim te.”  :)

*fotografija korpe je preuzeta sa ovog sajta


No comments yet

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: